Diskriminacija je postupanje organa javne vlasti, poslodavca, pojedinca, grupe građana, odnosno svakoga u Srbiji ko neopravdano stavlja neku osobu u nepovoljniji položaj u odnosu na druge a to radi samo na osnovu nekog ličnog svojstva te osobe iako u datoj situaciji za tako nešto nema nikakvog razloga ni opravdanja. Najčešće su stereotipi i opšte prihvaćene predrasude u društvu, mahom prema manjinskim grupama, uzrok diskriminacije kojoj su onda izloženi pojedinci, pripadnici/e tih grupa.
(Npr. “ona je žensko a to je muški posao”, “Romi neće da rade, “ne treba mi gej u firmi”, “Mađarica-odlična sekretarica”, “šta će nam matora, ta je prešla četiri banke”, “može da bude genije za računare ali je invalid u noge”, “udata je, ta hoće decu, biće stalno na bolovanju” itd).
Diskriminacija može biti neposredna i posredna, namerna ili počinjena iz neznanja.
Definisana je u članu 2, stav 1 Zakona o zabrani diskriminacije
Prema poslednjem istraživanju kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti od ukupnog broja građana koji su imali lično iskustvo sa diskriminacijom najviše njih je to doživelo na radnom mestu. Žene su na prvom mestu po izloženosti diskriminaciji, mišljenje je 42% anketiranih građana.
Diskriminacija na radnom mestu – šta je zabranjeno
Zabranu diskriminacije, neposrednu i posrednu, definiše čl. 18 Zakona o radu.
U zakonu je zatim navedeno šta se smatra posrednom a šta neposrednom diskriminacijom (čl.19.)
Precizirano je u čl.20 da se zabrana diskriminacije iz člana18 odnosi na:
- uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla
- uslove rada i sva prava iz radnog odnosa
- obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje
- napredovanje na poslu
- otkaz ugovora o radu
Na primer, žena ste, konkurisali ste za rukovodeću poziciju, ispunjavate sve uslove i osim vas niko se više nije javio na konkurs. Poslodavac odluči da ponovi konkurs uz obrazloženje da nije imao izbor, nije bilo konkurencije a zapravo misli da rukovodeće mesto nije za ženu i želi da na toj poziciji zaposli muškarca. Primer predstavlja neposrednu diskriminaciju, u vezi sa uslovima zapošljavanja.
Posredna diskriminacija kojoj su žene češće izložene nego muškarci odnosi se na element napredovanja na poslu. Poslodavci često postavljaju kriterijum dužine radnog iskustva na određenom poslu kao bitan uslov za napredovanje. Za žene je taj kriterijum veća prepreka jer su one češće odsutne sa posla radi rađanja, brige o deci i porodici pa je i njihovo radno iskustvo kraće.
Prema zakonu, ako u vašem Ugovoru o radu postoje diskriminatorske odredbe po nekom od pet navedenih elementa iz čl.20 one su – ništave, odnosno, takve odredbe su u suprotnosti sa zakonom o čemu računa vodi nadležni sud.
Zabrana diskriminacije odnosi se na sve osobe koje po bilo kom osnovu učestvuju u radu (zaposlene/i na neodređeno vreme, na privremenim ili povremenim poslovima, osobe na praksi i usavršavanju, volonteri, lica na javnim fukcijama i u vojsci itd).
Šta nije zabranjeno
- kada su lična svojstva neke osobe presudna za obavljanje određenih poslova
- pozitivna diskriminacija
Primeri:
- Ne smatra se diskriminacijom ukoliko se npr. prilikom zapošljavanja daje prednost osobama zbog njihovih osobina i ličnih svojstava koja su odlučujući uslov za obavljanje posla. Na primer, kada radio stanice traže voditelja/voditeljku pa navode da je jedan od bitnih uslova i određena visina glasa, za muškarce bariton, za žene alt. U tom slučaju se ne smatra da su kandidati/kandidatkinje sa glasovima u visokim registrima (tenor i sopran) diskriminisani jer su sva istraživanja u skoro stogodišnjoj istoriji radija pokazala da auditorij ima veće poverenje u osobe sa glasovima u nižim registrima.
- Pozitivna diskriminacija je davanje prednosti ugroženim i ranjivim društvenim grupama kao što su deca, samohrane majke, Romi, osobe sa hendikepom i sl. Na primer, žena je podnela pritužbu, smatrajući da je diskriminisana na osnovu starosnog doba zato što je njena opština pozvala mlade, koji su tek diplomirali, da se jave na konkurs u okviru programa podrške studentima. Pored ostalog, uslov je bio i da kandidati nisu stariji od 28 godina. Žena koja je podnela pritužbu ispunjavala je sve ostale uslove osim onog koji se odnosio na starosno doba. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti uvrdio je da je “razlog za uspostavljanje starosne granice bio afirmativne prirode koja se ne može smatrati diskriminacijom” sa ciljem da se poboljša položaja mladih na tržištu rada.