Kako sam došla na ideju da osnujem „ROZA – Udruženje za radna prava žena“
“Ne dozvolite da vas ponižavaju, ne trpite, budite hrabre i suprotstavite se!”
“Ne dozvolite da vas ponižavaju, ne trpite, budite hrabre i suprotstavite se!”
Doba kada su “kompjuteri nosili suknje”: četrdesetih i pedesetih godina 20. veka sve proračune u svemirskom programu SAD su radile žene, među kojima i crnkinje talentovane za matematiku.
‘Što nose konobari?’
‘Hlače i košulju’, odgovorila je poslodavka.
‘Mogu li ja dobiti hlače i košulju?’, pitala je.
Za emisiju govore: Olivera Petrović, otpuštena sa Instituta za onkologiju, Danilo Ćurčić iz Komiteta
pravnika za ljudska prava i Jelena Čolić, nekada zaposlena u kompaniji IDEA
(Ne)obična ispovest, dnevna doza životne priče jedne intelektualke, nezaposlene, neudate majke… U Skoplju, u Makedoniji, ovde pored nas.
Kada prođem ulicom, često čujem šapat: “To je udovica od onog što je štrajkovao u Beogradu”. Ne znam da li te reči izgovaraju zbog straha da i oni tako ne prođu ili mom suprugu odaju počast?
Često pričam sa ženama na pijaci, u prodavnici, na radnom mestu i sve one ćute, samo mi kažu “ne buni se, ovde ćeš bar primiti platu, a kući ništa.”
Preostali su sezonski poslovi, na njivi. Ali, ispostavilo se da ni do tog posla nije bilo lako doći.
Danas žena u Srbiji, koja ima bilo kakav posao, ustaje i leže sa strahom da taj posao ne izgubi. Svaki dan je stresan, i na poslu i kod kuće.