FOTO: Flickr
Indeks rodne ravnopravnosti koji Evropski institut za rodnu ravnopravnost (EIGE) izrađuje od 2013. godine, prvi put je urađen i za Srbiju, a rezultati su predstavljeni, 2. februara, na konferenciji u Beogradu. Indeks je oruđe za praćenje stanja rodne ravnopravosti prema 6 osnovnih indikatora: rad, novac, znanje, moć, utrošak vremena i zdravlje i dva prateća domena: nailaženje na neravnopravnost i nasilje. Formira se kombinovanjem rodnih indikatora, prema konceptualnom okviru, u jednu zbirnu meru.
Potrebu za indeksom rodne ravnopravnosti je prvobitno ustanovila Evropska komisija u Akcionom planu za ravnopravnost žena i muškaraca 2006-2010, a kasnije ga je uključila u Akcioni plan svoje Strategije za ravnopravnost žena i muškaraca 2010- 2015.
Srbija je prva zemlja Zapadnog Balkana za koju je izrađen Indeks rodne ravnopravnosti po metodologiji EIGE-a. Prema rezultatima analize, Srbija je u 2014. godini ostvarila 40,6 poena od maksimalnih 100 poena (potpuna ravnopravnost), dok je prosek u EU 52,9 poena, navodi se u saopštenju EIGE-a. Zaključak istraživanja je da su rodne neravnopravnosti istaknute u Srbiji i da Srbija zaostaje za prosekom Evropske unije u ukupnoj rodnoj ravnopravnosti.
Prema indikatorima, najmanji zaostatak za Evropskom unijom je u oblasti zdravlja, dok su najbolji rezultati ostvareni u domenu moći, odnosno učešću žena u odlučivanju i upravljačkim strukturama. Visoki rezultati u oblasti moći se pripisuju uvođenju kvota za političku participaciju i zastupljenosti žena u parlamentu, kao i zbog prve žene Narodne banke, Jorgovanke Tabaković.
Najveći zaostatak za Evropskom unijom indeks beleži u oblasti rada i novca. Žene u Srbiji nemaju jednak pristup zapošljavanju i radu kao muškarci. Rodni jaz vezan za plate i uslove rada mnogo je veći u Srbiji, nego što je evropski prosek. Srbija ima za 14,6 poena niži rezultat od Slovačke koja je poslednja pozicionirana država članice Evropske unije i čak za polovinu manji rezultat od Švedske koja je na prvom mestu u oblasti rada i novca. Ove oblasti zahtevaju hitne intervencije i poboljšanja na svim nivoima.
Indeks rodne ravnopravosti je uveden na inicijativu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravost Vlade Republike Srbije, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Republičkog zavoda za statistiku. Na njihovu inicijativu, na sednici Vlade, usvojen je Predlog zakona o ravnopravnosti žena i muškaraca
Potpredsednica Vlade Republike Srbije, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Zorana Mihajlović izjavila je da će ova zakonska inicijativa obezbediti da oba pola imaju potpuno ravnopravan položaj u svim segmentima društva i da će doprineti stvaranju potpuno jednakih mogućnosti za ekonomski razvoj žena i muškaraca u Srbiji. Ona je navela da će se ovim zakonom sankcionisati diskriminatorske prakse kao što su: postavljanje pitanja ženama kada planiraju da imaju decu prilikom konkurisanja za posao, zahtevi ženama da šalju fotografije, otkazi trudnicama samo zato što će postati majke. Osim toga, istakla je da zakon propisuje ravnopravno učešće žena i muškaraca u upravljačkim i nadzornim telima za obrazovanje, nauku, kulturu, informisanje i sport, kao i da će u međunarodnim telima (OEBS, Savet Evrope i regionalne institucije) biti identičan broj muškaraca i žena.
Izveštaj o Indeksu rodne ravnopravnost u celini.