U Vojvodini se žene češće od muškaraca obraćaju Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu u situacijama kada su im ugrožena radna prava, zbog ugrožavanja prava trudnica i porodilja, zatim u vezi sa ekonomskim problemima i socijalnom zaštitom. Ukratko, žene češće od muškaraca reaguju na svakodnevne životne probleme. S druge strane, podaci pokrajinskog ombudsmana pokazuju da je i posle 10 godina od početka rada vojvođanskog zaštitnika građana, ukupan broj žena koje se obraćaju ombudsmanu upola manji od ukupnog broja muškaraca koji traže pomoć u toj instituciji.
Pokrajinska ombudsmanka Aniko Muškinja Hajnrih u razgovoru sa aktivistkinjama grupe S.T.R.I.K.E. kaže da je razlog to što “žene imaju manje poverenja u institucije od muškaraca”. To je pokazalo i istraživanje grupe S.T.R.I.K.E. sprovedeno 2011. i objavljeno u publikaciji “Putokaz za radna prava”.
Pokrajinska ombudsmanka Aniko Muškinja Hajnrih
Koji su osnovni uzroci diskriminacije žena na tržištu rada, koje grupe žena su najugroženije, kako reaguju državne institucije na preporuke ombudsmana kada se utvrdi da se krše prava žena – neka su od pitanja o kojima smo razgovarali sa pokrajinskom ombudsmankom Anikom Muškinja Hajnrih i zamenicom ombudsmana za ravnopravnost polova Danicom Todorov Jašarević.
Aniko Muškinja Hajnrih kaže da je diskriminacija kao pojava vrlo često posledica nedorečnih zakona, nejasno definisanih odredbi koje su onda podložne različitim tumačenjima državnih organa, neharmonizovanih propisa, ali podjednako često i posledica toga što se antidiskriminacioni zakoni – ne sprovode. Ona navodi primer diskriminacije kao posledice nedorečenih zakona: “Pre svega žene ali i druge marginalizovane grupe koje nemaju zdravstveno osiguranje, odnosno zdravstvenu knjižicu, praktično su lišene/i zdravstvene zaštite zato što Republički fond za zdravstveno osiguranje koristi kompjuterski program koji prepoznaje isključivo – osigurana lica. Problem je nastao zbog “zakonske nedorečenosti”, zato što nadležni nisu definisali ko bi trebalo da vodi evidenciju građana bez zdravstvenog osiguranja.”
Trudnice najugroženije na tržištu rada
Međutim, ubedljivo najveći broj (29,09%) od ukupnog broja predstavki koje su žene podnele pokrajinskom obudsmanu tokom 2013. odnosi se na kršenje prava u oblasti rada. Prema problemima zbog kojih se žene najčešće žale, dalje slede: diskriminacija po osnovu pola, bračnog ili porodičnog statusa (18,18%), nasilje u porodici (14,55%), zatim mobing (10,91%) i socijalno osiguranje (9,09), što zajedno čini nešto više od 80% ukupnih predstavki žena upućenih pokrajinskom ombudsmanu u 2013. Inače, u 2013. godini je ombudsman primio ukupno 1.253 pritužbi, a od toga broja 564 pritužbe su podnele žene.
U oblasti rada najizraženija je diskriminacija mlađih žena, onih koje su u reproduktivnom periodu. “U proteklih 10-ak godina koliko postoji pokrajinski ombudsman, većina žena se zapošljavala na određeno vreme. Ukoliko zatrudne, žene su istekom ugovora o radu na određeno vreme ostajale bez posla, a tako i bez naknade zarade tokom porodiljskog, odnosno roditeljskog odsustva”, kaže Danica Todorov Jašarević, zamenica ombudsmana za ravnopravnost polova. “Uz to, česta je pojava da ženama poslodavci isplaćuju minimalne zarade, što se kasnije odražava na iznos penzija. Već sada, mi vidimo na osnovu podataka koje pratimo više godina unazad da žene imaju manje penzije od muškaraca zbog isplaćivanja minimalaca”.
Zamenica pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova Danica Todorov Jašarević
Todorov Jašarević ukazuje da su proteklih nekoliko godina upravo u “javnom sektoru masovno zaključivani ugovori na određeno vreme, što je uslovilo da su upravo trudnice ostajale bez posla, u trenutku kada im istekne ugovor o radu na određeno vreme, ali i zato što rade na manje plaćenim poslovima. Tačnije, žene većinom rade u manje profitabilnim sektorima, poput obrazovanja i zdravstva”.
Ona je navela primer nezakonitog postupanja u gradskoj predškolskoj ustanovi “Radosno detinjstvo” u Novom Sadu, koji ukazuje da se upravo u javnom sektoru krše odredbe u vezi sa pravima trudnica i porodilja, a nadležne institucije ne reaguju. Pritužbe više žena zaposlenih u “Radosnom detinjstvu” koje je dobio pokrajinski ombudsman ukazale su na diskriminaciju porodilja, zatim žena koje su bile na održavanju trudnoće i onih koje su bile na odsustvu zbog nege deteta. Njima je rukovodstvo ustanove isplaćivalo naknadu zarada sa zakašnjenjem od nekoliko meseci. Zbog toga su, kako ocenjuje zamenica ombudsmana, “žene dovedene u težak materijalni položaj, ugrožena im je ekonomska sigurnost porodice”.
Tokom istrage tog slučaja ombudsman je utvrdio da su u ovoj predškolskoj ustanovi “uporno postupali suprotno zakonu” jer nisu istovremeno sa isplatama zarada zaposlenima isplaćivali i naknade zarada ženama koje koriste porodiljsko odsustvo ili odsutsvo radi nege deteta. Zbog toga je Ombudsman uputio preporuku ovoj predškolskoj ustanovi da odmah porodiljama i ženama koje su odustvovale zbog nege deteta isplate sve zaostale naknade zarada. O slučaju su obavešteni i svi nadležni organi zaduženi za kontrolu rada ove predškolske ustanove poput inspekcije rada, poreske uprave i njihovog osnivača, grada Novog Sada. Todorov Jašarević dodaje da slučaj u trenutku ovog intervjua nije okončan; još se čeka na odgovore nadležnih institucija, između ostalog i u vezi sa sankcionisanjem svih odgovornih lica u ovom obdaništu.
Inače, zaključivanje ugovora na određeno vreme koje poslodavci vrlo često koriste kada zapošljavaju mlađe žene, smatra se najrasprostranjenijim oblikom posredne diskriminacije, kako je to definisano u Zakonu o zabrani diskriminacije. Bez obzira na brojne zakone, propise i druge pravne akte koje je Srbija donela u cilju zaštite žena a posebno trudnica, one su i dalje najugroženija grupa na tržištu rada, upozoravaju u instituciji ombudsmana.
Ekonomska kriza i porast diskriminacije
Zamenica ombudsmana ističe da diskriminacija trudnica na tržištu rada poslednjih nekoliko godina poprima sve veće razmere i ukazuje na apsurd nastao kao posledica odluke vlade Srbije o “moratorijumu” na zapošljavanje u javnom sektoru. “Ta odluka opet pogađa žene, prvenstveno trudnice jer su zbog te odluke poslodavci u javnom sektoru dovedeni u nemoguću situaciju. Oni neće moći da isplate zarade ženama koje su na porodiljskom, a ni ženama koje ih menjaju u slučajevima da i one odu na porodiljsko odsustvo”. Odnosno, svaka zamena porodilje na trudničkom predstavlja kršenje odluke o zapošljavanju u javnom sektoru.
Pokrajinski ombudsman je dobio i puno pritužbi iz sektora obrazovanja. “Zbog novog načina utvrđivanja viška zaposlenih imamo puno pritužbi i to žena, imajući u vidu da one inače čine većinu zaposlenih u obrazovanju”, kaže zamenica ombudsmana za ravnopravnost polova. “Tokom utvrđivanja viška zaposlenih, u nekim školama je bilo diskriminatornih postupaka u smislu nejasnih kriterijuma za utvrđivanje “viškova”. Imali smo primere da su nastavnici/e dobijali različit broj bodova na osnovu uzrasta svoje dece, da su se na listama za bodovanje našli socijalni umesto kriterijuma stručnosti i slično”.
Todorov Jašarević naglašava da se u proteklom periodu povećao broj žalbi zbog zlostavljanja na radu te da se zbog toga najčešće javljaju žene. “Čini se da ima mnogo više žena koje su izložene pritiscima na radnom mestu, a primećujemo da se sa nastavkom ekonomske krize povećava i broj žena koje su zlostavljane na poslu. U tim slučajevima mi ih savetujemo kome da se obrate, jer ombudsman nema nadležnost za postupanje u slučajevima zlostavljanja (mobinga), odnosno ima samo savetodavnu funkciju”.
Diskriminacija počinje sa lošim propisima
Osim u nedorečenosti propisa, uzroke diskriminacije žena u sferi rada ombudsman nalazi i u međusobnoj neusklađenosti zakona. Todorov Jašarević navodi primer diskriminacije preduzetnica koje odlaze na porodiljsko, a imaju firme registrovane u oblasti zdravstva (privatne ordinacije, apoteke, laboratorije…). Ona podseća da je pokrajinski ombudsman pre dve godine preduzeo niz mera da bi se eliminisala upravo diskriminacija preduzetnica, porodilja i trudnica koje koriste odsustvo.
Podsetimo, tada su problem imale žene koje nisu želele da zatvore radnje za vreme odsustva već su koristile zakonsku mogućnost i ovlastile poslovođu da nastavi da vodi radnju. Međutim, onda su pojedine filijale Poreske uprave počele da naplaćuju preduzetnicama dodatne doprinose, iako je država već uplaćivala doprinose (uz porodiljsku nadoknadu) na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.
Inače, taj problem se pojavio 2010. zato što je Poreska uprava promenila praksu u načinu obračuna obaveza, pa je preduzetnicama na porodiljskom odsustvu po osnovu poreza i doprinosa obračunavala pun iznos poreza, kao i dok rade, umesto da im obračunava po propisima koji važe za žene na porodiljskom odsustvu.
Zahvaljujući aktivnostima pokrajinskog i republičkog ombudsmana problem preduzetnica-porodilja prvo je rešen tako što je taj dodatni doprinos preuzela Republika Srbija, a zatim je problem otklonjen i na nivou propisa. Izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, preduzetnice-porodilje koje nastavljaju delatnost preko ovlašćenog poslovođe ne plaćaju doprinose na paušalno utvrđen prihod na koji se plaća porez, nego se doprinosi obračunavaju i plaćaju na iznos naknade zarade tokom odsustva.
Porodilje najčešće žrtve loših propisa
Međutim, ta vrsta diskriminacije prema preduzetnicama-porodiljama ponovo se pojavila. Preduzetnice koje imaju firme u oblasti zdravstva ne mogu, kao svi drugi preduzetnici i preduzetnice da prenesu ovlašćenje za vođenje svoje firme na poslovođu, odnosno na nekog od zaposlenih u slučajevima kad su duže odsutne sa posla na način kako je to definisano propisima. Ispostavilo se da je problem u neusaglašenim propisima te su nadležni državni organi “tumačili” da preduzetnice ne mogu da prenesu ovlašćenja na poslovođu, nego moraju privremeno da zatvore svoje radnje u slučajevima kada su na odsustvu zbog porođaja ili nege deteta, kako bi mogle da dobiju naknadu za vreme korišćenja odsustva.
Ombudsman je to okvalifikovao kao diskriminaciju jer su, za razliku od mušakaraca, žene zbog dužeg odsustvovanja ostajale i bez prihoda od posla i bez porodiljske naknade. U praksi, muškarac koji ima preduzetničku radnju može bez ograničenja da prenese ovlašćenje za vođenje radnje na poslovođu čak i u slučajevima kada je duže odsutan, na primer zbog izdržavanja zatvorske kazne. U isto vreme žena preduzetnica koja odsustvuje zbog rađanja deteta prinuđena je da zatvori radnju, ukoliko želi da koristi odsustvo radi nege deteta i prima naknadu zarade.
U Pokrajinskom ombudsmanu to vide kao posledicu neusklađenosti propisa i navode primer preduzetnice M.G. iz Novog Sada, vlasnice stomatološke ordinacije. Naime, spremajući se za porodiljsko, u šestom mesecu trudnoće, ona je je pokrenula postupak prenošenja ovlašćenja na poslovođu, odnosno doktorku stomatologije zaposlenu u njenoj ordinaciji. Uradila je to prema propisima, podnela zahtev o prenosu u Agenciji za privredne registre i dobila odgovor da je njen zahtev odbačen jer “nisu ispunjeni uslovi iz člana 14 (stav 1, tačka 3) Zakona o potupku registracije”.
Preduzetnica se zbog toga obratila ombudsmanu koji je zatražio da se ministarstvo zdravlja izjasni na pritužbu preduzetnice. Iz ministarstva su odgovorili da “Zakonom o zdravstvenoj zaštiti nije omogućeno da se osnivačka prava i odgovornost za rad privatne prakse prenose ovlašćenjem na druga lica” i to bez obzira da li zbog bolovanja, porodiljskog odsustva ili bilo kojih drugih razloga.
Ombudsman je o tome obavestio ministarstvo rada i vladu Srbije ukazujući da se takvim tumačenjem propisa, kako je to učinilo ministarstvo zdravlja, porodilje-preduzetnice koje su otvorile privatnu praksu u oblasti zdravstvene zaštite “diskrimišu prema polu i porodičnom statusu, posebno u odnosu na muškarce” jer im se uskraćuje obavljanje delatnosti tokom bolovanja a time i otežava preduzetnički položaj. Reagovalo je ministarstvo rada i socijalne politike jednom privremenom, prelaznom merom koja porodiljama preduzetnicama omogućava da ne moraju privremeno da zatvaraju ordinacije i da mogu da ostvare naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva.
Naglasivši da sledeći primer ne spada u diskriminaciju u oblasti prava na rad, zamenica ombudsmana Danica Todorov Jašarević izdvaja poseban oblik diskriminacije žena koju ombudsman nalazi u nedorečenosti Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Suština problema je da su određenim odredbama tog zakonskog akta diskriminisane žene, strane državljanke udate za državljane Srbije. Dakle, porodica koja ispunjava uslove da dobije finansijsku podršku neće je dobiti u slučajevima kada je žena strana državljanka, a muž državljanin Srbije. S druge strane, u brakovima u kojima je žena državljanka Srbije, a muž strani državljanin porodica ima pravo na podršku. Pokrajinski ombudsman je podneo inicijativu Ustavnom sudu Srbije za ocenu ustavnosti Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i to onih odredbi koje ostvarivanje prava na roditeljski dodatak vezuju isključivo za majku, što dovodi do toga da očevi koji imaju decu sa ženama koje nisu državljanke Srbije ne mogu da ostvare pravo na roditeljski dodatak.
U međuvremenu je inicijativa odbijena zbog toga što Sud ocenjuje da se „zakonodavac opredelio za rešenje da je pravo na roditeljski dodatak pravo roditelja (majke i oca), koje se u postupku ostvarivanja primarno utvrđuje u odnosu na majku kao roditelja koji rađa dete, ali je istovremeno propisano da će se pod istim uslovima pravo uvrditi u odnosu na oca kada postoje neke od objektivnih okolnosti zbog kojih je majka sprečena da to pravo ostvari. Imajući u vidu da su roditelji, prema Ustavu, ravnopravni u ostvarivanju svojih roditeljskih dužnosti, u slučaju da majka nije državljanka Republike Srbije, „u takvoj pravnoj situaciji na mesto majke stupa upravo otac, koji je domaći državljanin”. Nedostatak državljanstva se „po nalaženju Suda, ima smatrati objektivnim razlogom, u smislu ostvarivanja prava na roditeljski dodatak, zbog koga je majka sprečena da se neposredno brine o detetu”.
Umesto zaključka
Zamenica ombudsmana za rodnu ravnopravnost ocenjuje da je “angažovanje ombudsmana na ukidanju diskriminacije nad preduzetnicama u periodu porodiljskog odsustva imalo veliki uticaj na rast poverenja žena u Vojvodini u institut ombudsmana”. Međutim, u instituciji pokrajinskog zaštitnika građana smatraju da je i posle 10 godina rada ombudsmana vrlo mali broj građanki i građana koji se obraćaju za pomoć u odnosu na probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju a na koje upućuju i podaci.
Osnovni razlog je neupućenost i nedovoljna informisanost o pravima, smatraju u ombudsmanu. U tom kontekstu i posebno u vezi sa diskriminacijom žena, ombudsmanka Aniko Muškinja Hajnrih naglašava da nisu jedino žene nedovoljno obaveštene o svojim pravima i nisu one jedine koje ne prepoznaju sutuacije kada se ta prava ukidaju ili krše. “Tužioci, sudije, advokati i stručnjaci o pravima žena ali i žene u Srbiji nedovoljno znaju o pravima žena koja garantuje Konvencija UN za uklanjanje svih oblika diskriminacije žena”, ocena je ombudsmana. Imajući u vidu da je 2013. Komitet UN “izrazio zabrinutost što se Konvencija ne primenjuje neposredno u sudskim postupcima”, a ni žene ne traže zabranu diskriminacije na osnovu njenih odredbi ili važećih domaćih propisa, ombudsman u poslednjem izveštaju podseća da je našoj državi preporučeno da obezbedi “efikasno sprovođenje antidiskriminacionih zakona”.
Radne žene, 11.02.2015.