FOTO: Flickr Silviagc
Žene i muškarci u Republici Srbiji1 je publikacija Republičkog zavoda za statistiku, objavljena u decembru 2014. Redakcijski odbor su činile: Dragana Đoković-Papić, Vesna Zajc, Jovanka Stojanović, Dragana Nikolić, Selena Marković i Slavica Manov, a u ime izdavača istraživački rad potpisuje prof. dr Dragan Vukmirović. Čini se da već od impresuma rodna statistika nagoveštava položaj ženskog rada.
Cilj ovog, hvale vrednog projekta, je da predstavi aktuelni položaj žena i muškaraca kroz statističke podatke date u odnosu na pol stanovništva u okviru sledećih oblasti: stanovništvo, zdravstvo, obrazovanje, socijalna zaštita, pravosuđe, zaposlenost, zarade i penzije, korišćenje vremena i donošenje odluka. Vremenski okvir je različit za različite oblasti pa se tako u kategoriji stanovništvo prate i analiziraju podaci u periodu 1921-2011, dok se u kategoriji zaposlenost (o kojoj će biti najviše reči) vremenski okvir nalazi u periodu 2004-2013.
Članice redakcijskog odbora su u uvodnom delu publikacije dale podatke o insitucijama od kojih su dobile neophodne podatke (Insitut za javno zdravlje Srbije, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, Nacionalna služba za zapošljavanje, Republički zavod za socijalnu zaštitu, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Srpska akademija nauka i umetnosti, Insitut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Dečji fond Ujedinjenih nacija – Unicef), ali nisu navele da li je bilo problema u prikupljanju podataka. Ovo se nameće kao pitanje jer je, istražujući fenomen prostitucije2 u Novom Sadu, autorski tim grupe S.T.R.I.K.E. naišao na problem u vezi sa dobijanjem statistike pravosuđa, te je analiza podataka iz pravosuđa ostala nepotpuna (Stojaković 2013: 42). U slučaju da redakcijski odbor Republičkog zavoda za statistiku nije imao sličan problem, tada se nagoveštava pitanje različite regionalne efikasnosti/neefikasnosti institucija sistema.
Redakcijski odbor se odlučio da u uvodnim napomenama podseti na činjenicu da je u Republici Srbiji diskriminacija prema polu zabranjena i to na osnovu usvojenih međunarodnih dokumenata: Opšta deklaracija o pravima čoveka, CEDAW konvencija, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropska socijalna povelja, Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici i Povelja Evropske unije o osnovnim pravima. Tu je i nacionalno zakonodavstvo: Ustav Republike Srbije (2006), Zakon o ravnopravnosti polova (2009) kao i Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti (2009) što bi sve skupa trebalo da bude garant rodne ravnopravnosti i primene politike jednakih mogućnosti za sve osobe bez obzira na pol. Jedna od mera koja je upisana i u Zakon o ravnopravnosti polova (čl. 40)3 je obaveza vođenja rodno osetljive statistike, jer je to preduslov da se sagleda da li u društvu postoji diskriminacija prema polu i ako postoji koje su mu forme i kog je intenziteta.
U publikaciji statistika muškaraca i žena svake od posmatranih oblasti data je i u vidu izdvojenih podataka među kojima su i: žene čine veći deo stanovništva Srbije (51,3%), one dominiraju u kategoriji nosioca svih samačkih domaćinstava (60%), a naročito tamo gde su nosioci domaćinstva stariji od 65 godina (preko 70%), uz to 79% jednoroditeljskih porodica čine majke sa decom (str. 10, 15). Žene čine 58,2% osoba sa invaliditetom, a prosečna starost žena sa invaliditetom je oko 69 godina (str. 26). Među osobama s invaliditetom žene dominiraju počev od 55 godina života, a izrazito od 65 godina (str.28). Među nepismenima u svim starosnim skupinama žene su većina, a naročito dominiraju počev od 55 godina života (str. 37). Stopa aktivnosti4 visokoobrazovanih žena je 71% dok je za muškarce istog obrazovanja 65% (str. 59). Međutim među aktivnim stanovništvom u svim starosnim kategorijama dominiraju muškarci (str 60), takođe među zaposlenima u svim starosnim kategorijama dominiraju muškarci (str 61). Samo 15,9% žena je među upravnicima, menadžerima ili vlasnicima gazdinstava (str. 85). Žene u proseku provode više od četiri sata dnevno radeći neplaćene poslove, s tim što grupa sa višim i visokim obrazovanjem provodi nešto manje vremena radeći neplaćene poslove (str. 81, 82). Podaci koje sam navela, a pre svih oni koji se odnose na statističke podatke o stanovništvu, zdravstvu, obrazovanju i zaposlenosti opredelili su ciljne grupe ovog feminističkog čitanja statistike o muškarcima i ženama Republičkog zavoda za statistiku: izvori sredstava za život žena, visokoobrazovane žene i žene starije od 65 godina.
U zoni nesigurnosti
Analiza redakcijskog tima Republičkog zavoda za statistiku je pokazala da je u 2011. prema izvorima sredstava za život među ženama najbrojnija bila skupina izdržavanih lica (44%), slede žene koje su imale penziju (25%) i žene koje su imale prihode na osnovu zaposlenja (25%), zatim žene koje su kao prihod imale socijalna primanja (2%). U isto vreme među muškarcima u 2011. je najbrojnija kategorija onih koji su imali zaradu ili druge prihode na osnovu rada (36%), na drugom mestu su bili muškarci kao izdržavana lica (34%), zatim muškarci koji su primali penziju (20%). Ako muškace i žene posmatramo zbirno (51% žena i 49% muškaraca), a prema izvorima sredstava za život u 2011. zaradu ili prihod na osnovu rada imalo je 58% muškaraca i 42% žena, penziju je primalo 57% žena i 43% muškaraca, među izdržavanim licima je bilo 58% žena i 42% muškaraca, socijalna primanja dobijalo je 56% žena i 44% muškaraca, naknadu za nezaposlena lica primalo je 40% žena i 60% muškaraca, prihode od imovine ili od zarade i ušteđevine uživalo je 36% žena i 64% muškaraca (str. 23).
Ova statistika jasno pokazuje da je su muškarci većina u svetu rada jer dominiraju u kategorijama imaoca zarade ili drugih prihoda na osnovu rada i primaoca naknade za nezaposlenost (koja je takođe proizlazi iz radnog angažovanja). Podatak da gotovo duplo više muškaraca prihoduje od imovine i ušteđevine u skladu je sa poznatom činjenicom da muškarci dominiraju kao vlasnici imovine, dobara i novca. Žene dominiraju među izdržavanim licima, primaocima penzija i socijalnih primanja, što znači poziciju podređenosti i pasivnosti, jer ova primanja ne zavise od bilo kakvog angažovanja žena već od spoljnih faktora. To dalje znači da je prema izloženoj statistici ženska situacija u odnosu na izvore prihoda u zoni nesigurnosti .
Diskriminacija žena u svetu rada je sistemski problem
U kategoriji zaposlenosti među aktivnim stanovništvom (zaposleni i nezaposleni stariji od 15 godina) i zaposlenima u svim starosnim skupinama dominiraju muškarci (str. 60, 61). Najviše zaposlenih žena je u starosnoj kategoriji između 45-54 godina (29,4%) (str. 59%), dok među zaposlenim muškarcima dominiraju oni između 35-44 godine (str. 59, 61). Među zaposlenim licima stopa zaposlenosti muškaraca prema školskoj spremi je viša u odnosu na žene kod sledećih kategorija5: bez škole, nepotpuna osnovna škola, osnovna škola i srednja škola, a stopa zaposlenosti žena je viša u kategorijama viša škola i fakultet (str. 62).
Podaci upućuju na pretpostavku da je na tržištu rada ženska visokoobrazovana radna snaga nešto bolje pozicionirana od isto obrazovane muške radne snage. O čemu se zaista radi pokazaće podaci o zaposlenim licima prema zanimanjima i polu. Muška stručna snaga je većina (gotovo dvostruko) u skupinama: rukovodioci (direktori), funkcioneri i zakonodavci, dok ženska stručna radna snaga dominira u skupinama: stručnjaci i umetnici, aministrativni službenici i uslužna i trgovačka zanimanja (str. 64).
Visokoobrazovane žene su u martu 2014. imale u proseku više od 20% nižu platu od visokoobrazovanih muškaraca, žene sa završenom višom i srednjom školom u proseku nešto manje od 20% nižu platu od muškaraca istog obrazovanja (str. 77). Prema podacima o prosečnoj zaradi zaposlenih kod pravnih lica prema sektorima, delatnostima i polu zarade žena su gotovo u svim sektorima6 ispod prosečne zarade muškaraca (mart 2014). Tako su prosečne zarade žena u državnoj upravi i obaveznom osiguranju iznosile 97% proseka (100%), a muškaraca 104%; u obrazovanju je taj odnos bio 95 žene a 110 muškarci; zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti 95 žene 117 muškarci, u stručnim, naučnim informacionim i tehničkim delatnostima 98 žene i 102 muškarci … (str. 76).
To ukazuje na situaciju da je ženska stručna radna snaga poglavito angažovana na mestima izvršilaca, nosilaca poslova, dok su visokoobrazovani muškarci bolje iskoristili stručnost pozicionirajući se na mestima odlučivanja koja povlače i višu zaradu i privilegije. Stručna ženska radna snaga (kao sa početka ovog teksta) dominantno radi u prosveti, zdravstvu, pravosuđu, javnim i državnim službama i uslužnim delatnostima tj. u svim onim poljima delatnosti koje više nemaju društvenu i ekonomsku moć.
Jagoda Milidrag Smid7, sindikalna i feministička aktivistkinja, članica Ženske fronte za radna i socijalna prava u Hrvatskoj je upozorila da žene u Hrvatskoj (a slično je u Srbiji) čine 45% radno aktivnog stanovništva, ali one čine 80% zaposlenih u zdravstvu i 70% zaposlenih u obrazovanju. Radi se o potplaćenim oblastima gde je cena rada niska i pored toga što su zaposleni visokoobrazovani, što kao posledicu ima niske penzije i sasvim izvesno nesigurnu starost. To dokazuju statistički podaci Republičkog zavoda za statistiku: žene u Srbiji primaju skoro 20% nižu starosnu penziju (bile su zaposlene) i preko 16% nižu invalidsku penziju (str. 75).
“Lice siromaštva je lice starice” (Jagoda Milidrag Šmid)
Ako se pogledaju rezultati istraživanja u vezi sa strukturom neformalno8 zaposlenih prema starosti i polu (str. 67) videćemo da muškarci dominiraju u starosnim kategorijama od 15 do 24 i od 25 do 34 godina. Žene neznatno dominiraju u kategorijama od 35 do 44 i od 45 do 54 godine, a izrazito u kategorijama od 55 do 64 i iznad 65 godina. Ako ove podatke ukrstimo sa podacima o neformalnom zapošljavanju prema sektorima videćemo da žene prednjače u poljoprivredi (51% žena i 49% muškaraca), a muškarci u sektoru usluga (53% muškarci i 47% žena) i industriji (86% muškaraca i 14% žena) (str. 67). To upućuje na situaciju da su žene u starosnim skupinama od 55 i iznad 65 godina iz nekog razloga brojnije među neformalno zaposlenima nego muškarci istih godina. Iz tabele koja pokazuje članove gazdinstva i stalno zaposlene na porodičnom gazdinstvu prema starosti i polu nalazimo ovu skupinu starijih žena među grupom pod imenom „članovi porodice i rođaci koji su obavljali poljoprivrednu aktivnost na gazdinstvu“ . One čine 77% svih osoba u kategoriji od 55 do 64 godine i 78% svih osoba iznad 65 godina u tom rođačko – porodičnom pomažućem skupu ali samo je 18% žena u obe kategorije bio pri tom stalno zaposlen. Iz iste tabele čitamo da su muškarci svih starosnih grupa pretežni vlasnici imovine (od 83% do 90%) i da su muškarci u starosnim grupama od 55 do 64 godine (23%) i iznad 64 godine (22%) u mnogo većem procentu stalno zaposleni „članovi porodice i rođaci koji su obavljali poljoprivrednu aktivnost na gazdinstvu“ i to obe starosne kategorije 82%.
Odabrani podaci upućuju na potrebu dublje, interdisciplinarne analize položaja žena starijih od 65 godina, posebno u odnosu na činjenicu da među invalidnim osobama dominiraju žene iznad 65 godina. Sasvim je izvesna pretpostavka da se radi o izuzetno ranjivoj grupi naročito u kontekstu neposredno uvedenih mera štednje. Iz dana u dan nemo svedočimo o tragičnim sudbinama starijih žena (i muškaraca) koji žive bez prihoda, u štalama, u zaklonima od najlona ili na ulici gde u konkretnim slučajevima izostaje bilo kakva društvena briga i pomoć. O ovim tragedijama koje mediji beleže svakodnevno jedino ćute institucije sistema kojima je poverena briga o ranjivim kategorijama stanovništva.
Institucije sistema ćute i o raskoraku koji postoji između realne ženske situacije u svakodnevnom životu sada i ovde i usvojenih međunarodnih dokumenata, nacionalnih zakona i strategija koji brane diskriminaciju žena. Lice savremenog neoliberalnog kapitalizma koji počiva na bezobzirnom masovnom izrabljivanju žena i muškaraca je lice surove bezosećajnosti. U prvim redovima pogođenih razarajućim efektima neoliberalne doktrine su siromašne (osiromašene) i diskriminisane žene.
____
1 Publikacija je dostupna na web adresi http://www.mc.rs/upload/documents/istrazivanje/2014/RZS/RZS-2014-Zene-i-muskarci-Srbija.pdf pristupljeno decembar 2014.
2 Stojaković Gordana (2013). Unutar oglašene ravnopravnosti polova: istraživanje o prostituciji u Novom Sadu (2010-2012). Prostitucija u Srbiji – jedno od mogućih lica. 24-107. ur. Jovanka Zlatković. Novi Sad: S.T.R.I.K.E.
3 Na osnovu već pomenutog istraživanja o prostituciji u Novom Sadu autorski tim grupe S.T.R.I.K.E je došao do zaključka da se rodno senzitivna statistika ne prati ili ne prati u potpunosti a ovaj zaključak se najpe odnosi na podatke koje smo dobili iz pravosuđa i u samo jednom slučaju od PU Novi Sad (Isto, 42, 105).
4 Procenat aktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu starom više od 15 godina (str. 57)
5 Stručna sprema zaposlenih muškaraca odgovara kategorijama zanimanja gde su muškarci izrazita većina: poljoprivrednici, ribari, šumari i srodni; zanatlije i srodni; rukovaoci mašinama i postrojenjima monteri i vozači.
6 Zarade žena su iznad proseka zarada muškaraca u sektorima: građevinarstvo, ostale uslužne delatnosti, admin. I pomoćne uslužne delatnosti (str. 76).
7 Autorka teksta se oslanjala na intevju sa Jagodom Milidrag Šmid objavljen na web adresi http://www.rajvosa-x.com/forum/viewtopic.php?f=11&t=3314 pristupljeno: 25. 12. 2014.
8 Pod neformalno zaposlenima se ovde podrazumevaju osobe zaposlene u neregistrovanoj firmi, zaposlene u registrovanoj firmi ali bez ugovora o radu, bez socijalnog i penzionog osiguranja, ali i neplaćene pomažuće članove domaćinstva (str. 58).