Domaćinstvo Srbija
I šta će biti sa svim tim vrednostima, srpskim svetinjama takoreći, sad kad je čak i jednom ministru zvanično uskraćeno pravo da se ponaša običajno, domaćinski? Evo, lepo ne znam, zatreće nas ta Evropska unija.
I šta će biti sa svim tim vrednostima, srpskim svetinjama takoreći, sad kad je čak i jednom ministru zvanično uskraćeno pravo da se ponaša običajno, domaćinski? Evo, lepo ne znam, zatreće nas ta Evropska unija.
Naglašavanje važnosti ostvarivanja ravnopravnosti spolova u društvu nešto je što nositelji političkog autoriteta podrazumijevaju, toliko da o tome previše i ne govore…
Umesto da se građani solidarno udruže i zajednički nešto preduzmu kako bi pritisli vlast da radi u njihovom interesu a ne protiv njih, upravo ih ta vlast okreće jedne protiv drugih i kao medijator u tom lažnom sukobu stiče i održava moć.
Mačizam je primetan i kada se premijer obraća ministrima i ministarkama na način na koji se otac obraća deci. On ih ućutkuje, podvikuje im, brani ih i hvali. I kao sva deca, ministri i ministarke se trude da se dokažu pred ocem, čak i po cenu kršenja pravila.
Među profesijama koje su žene osvojile, možda najvidljiviji status ima novinarka – žena koja ulazi u sve znane i neznane rizike da bi obaveštavala javnost.
Mnogi ljudi suvereno kažu da su sposobni da podnose stres, a zatim obole od čira na želucu, teških glavobolja ili im se pogorša šećerna bolest, astma, poveća im se nivo holesterola, obole od miokardnog infarkta… Jedni na stres reaguju depresijom, drugi čirom na želucu.
Kao prvo, budite muškarac. A ako to ne možete da uradite, prekinite da jedete. O, i nikako ne spominjite reč koja počinje na “d”.
Istraživanja pokazuju da su i u digitalnom okruženju novinarke tri puta češće meta vrlo agresivnih komentara nego njihove muške kolege, a u najvećem broju to su seksualno uznemiravanje ili seksualne pretnje.
Okrugli sto “ŽENE U TRANZICIJI” u Kragujevcu, 28. oktobra 2015. u 18h. Autorke filma, Milica Lupšor i Vesna Đorđević će govoriti o reakcijama nakon projekcije filma na prvom okruglom stolu krajem maja u Subotici. Sledi debata o uslovima rada u kragujevačkim firmama i o mogućim akcijima i oblicima samoorganizovanja žena.
Minimalizam ovde nikada nije bio popularan. Maksima ”manje je više” ovde nema mnogo poklonika, za razliku od preterizma koji je postao nova mala crna haljina – zgodan za svaku priliku.
Ljudskost koja se ne srami i stotinu puta pokucati na jedna vrata da bi se dobila podrška za žene i djecu žrtve rata i nasilja, da se usvoje potrebni zakoni, da se donesu adekvatne politike koje će omogućiti ostvarivanje osnovnih prava i sloboda ne samo ženama nego i svim drugim marginalnim grupama u društvu.
Kao prednost skraćenog radnog vremena zaposleni navode kako imaju više vremena za porodicu i za sebe, bolje su fokusirani i motivisani. Poslodavci među dobrim stranam ovakve poslovne politike ističu povećanje produktivnosti, efikasnosti, privlačenje i zadržavanje boljeg osoblja uprkos konkurentskim ponudama sa većom zaradom.