FOTO: Flickr
Za medicinske sestre u domu za stare, Svartedalens u Geteborgu, od februara ove godine, uvedeno je novo, kraće radno vreme sa punom platom. Skraćivanje radnog vremena sa osam na šest sati je deo eksperimenta čiji je cilj da se ispitaju mogućnosti za poboljšavanje kvaliteta i efikasnosti osoblja.
An-Šarlot Dahlbom Larson koja vodi ovaj starački dom, ističe dobrobit za osoblje i činjenicu da je nega uzdignuta na veći i bolji nivo. Liz Lot Paterson, jedna od 82 medicinske sestre koje su zaposlene u ovom domu, ovako opisuje lično iskustvo:
“Ranije sam stalno bila iscrpljena, došla bih kući i sručila se na kauč. Ali sada ne, sada sam mnogo poletnija. Imam više energije i na poslu i u privatnom životu. Briga za stare ljude zahteva stalnu budnost i kreativnost a sa šestočasovnim radnim danom negovateljke mogu da ponude veći standard nege. “ Ne smemo dozvoliti da stariji ljudi u domu žive pod stresom, jer se onda taj stres prenosi na sve nas.”
U Svartedalens je eksperiment ocenjen kao uspešan uprkos dodatnim troškovima za zapošljavanje 14 novih radnika kako bi se nadoknadili kraći radni sati.
A dobrobit ovog eksperimenta ohrabrio je i druge poslodavce širom Švedske da urade isto. Odeljenje ortopedske hirurgije Univerzitetske bolnice u Geteborgu skratilo je radno vreme za dva sata, a isto su učinila i dva odeljenja jedne bolnice na severu Švedske. Ovaj trend nije ograničen samo na javni sektor: i privatna i mala preduzeća postala su svesna da kraće radno vreme povećava produktivnost radnika.
U servisnom centru Tojota u Geteborgu, 36 mehaničara već više od decenije ima šestočasovno radno vreme sa punom platom. Razlog za prelazak na novu radnu šemu bilo je nezadovoljstvo kupaca zbog čestih grešaka i stres zaposlenih.
Kao prednost skraćenog radnog vremena zaposleni navode kako imaju više vremena za porodicu i za sebe, bolje su fokusirani i motivisani. Poslodavci među dobrim stranam ovakve poslovne politike ističu povećanje produktivnosti, efikasnosti, privlačenje i zadržavanje boljeg osoblja uprkos konkurentskim ponudama sa većom zaradom.
“Danas verujem da je vreme vrednije od novca,” rekao je Linus Feldt, šef štokolmskog Filimundusa, kompanije koja je pre godinu dana započela sa režimom šestočasovnog radnog vremena “Jak motivacijski faktor je mogućnost da se ode kući dva sata ranije. I dalje želite da dobro uradite posao i da budete produktivni tokom šest sati. Mislim da se tako mnogo efikasnije fokusirate.”
U Švedskoj je i ranije bilo inicijativa da se istraže alternative tradicionalnoj četrdesetočasovnoj radnoj nedelji. U Kirunai, rudarskom gradiću na krajnjem severu, kućna nega za starije je prešla na šest sati još 1989. godine. Radno vreme negovateljki se tako podudaralo sa radnim vremenom njihovih supruga u rudnicima. Štokholmsko Gradsko veće je od 1996- 98. isprobalo šestočasovni radni dan u centrima za brigu o deci, starima i osobama sa invaliditetom. Međutim, gotovo sve inicijative za skraćenje radnog vremena prekinute su pre jednu deceniju kada je desnica smenila levicu na vlasti.
»Bila je to politička odluka da se završi, rekli su da je to preskupo«, rekla je prof Brigita Olson sa Univerziteta u Lindu koja je ocenjivala štokholmski eksperiment. »Ali to je bilo dobro ulaganje u blagostanje zajednice. Više ljudi je bilo na poslu, bili su boljeg zdravlja i imali su bolje radne uslove.«
Uprkos pozitivnim pomacima, izgleda da će se i svartedalenski eksperiment skraćenog radnog vremena završiti sledeće godine. Leva koalicija u Gradskom veću u Geteborgu je izgubila većinu a konzervativci i liberali su se snažno usprotivili zbog finansijskih gubitaka. Lider leve koalicije, Daniel Bernmar koji je insistirao na eksperimentu u Svartedalens, priznaje da je šestočasovno radno vreme skuplje ali ističe da je to pitanje kvaliteta života za radnike u javnom sektoru i za one koji brinu o starijima. “Nije sve u smanjenu troškova i povećanju efikasnosti, ima nečega i u poboljšanju stanja”, reko je. “Pod koalicijom konzervativaca koja je vladala Švedskom od 2005. do 2014. govorilo se samo o više rada i većoj efikasnosti- ali sada želimo da razgovaramo kako da preživimo dug radni vek a da naša tela ne budu uništena dok napunimo 60. ”
Svartedalenski eksperiment izazvao je interesovanje širom Skanidinavije i šire i praktično dokazao ono što je potvrđeno u više istraživanja: radni učinak opada sa povećanjem broja radnih sati. Sudeći prema prošlogodišnjoj studiji ekonomiste sa Stanforda, Džona Pensvela, povećanje broja radnih sati ne podiže već smanjuje produktivnost. Posledice prekovremenog rada mogu biti alarmante. Centar za kontrolu i prevenciju bolesti u SADu (The Centers for Disease Control and Prevention) je pokrenuo internet stranicu koja je u potpunosti posvećena lošim efektima prekovremenog rada i rada u smenama.
Izvori: The Guardian i CNBC
Prevela i priredila: Irena Vujčić Pavlović