FOTO: Predrag Trokicić
Menjanje smisla teksta uz pomoć tendencioznih naslova nije ništa novo u novinarstvu. Politika je ovo savršeno demonstrirala u intervjuu Milene Bogavac koji je vodila novinarka Katarina Đorđević. Naslov intervjua glasi „Žene su čuvarke patrijarhata a muškarci njegove žrtve“. Smisao i poruka su sasvim jasni, kao i slika koju ta rečenica proizvodi – femi-nacistkinje iz najgorih noćnih mora Raša Limboa ((Raš Limbo (Rush Limbaugh) američki desničar, radio-voditelj, tvorac kovanice „femi-nazi“.)) marširaju koncentracionim logorom koji se zove „Patrijarhat“, dok nesrećni, izgladneli i iscrpljeni muškarci čame u njegovim barakama.
Međutim, Bogavac je, po svemu sudeći, izjavila nešto sasvim drugačije. Njena puna rečenica, kako ju je prenela novinarka Politike, glasi: „Mi živimo u vrlo patrijarhalnom društvu u kome su žene čuvarke patrijarhata, ali su i muškarci njegove žrtve“. Smisao i poruka i ovde su sasvim jasni, ali i sasvim suprotni od onoga što nam je dato u naslovu. Dok u naslovu imamo muškarce i žene na suprotnim stranama, i to žene na strani moći (odnosno patrijarhata), ovde sasvim jasno imamo muškarce i žene praktično u istom loncu. Ova očigledna promena smisla nije mogla da promakne urednici/ku Politike kao ni novinarki, te je ne možemo smatrati slučajnom. Namerna promena smisla reči intervjuisane osobe i njihovo isticanje u naslov predstavlja nešto što bi se očekivalo od tabloida. Iako se nalazimo na stranicama Politike, najstarijeg lista na Balkanu, možda i najrespektabilnijeg lista u Srbiji, kada se radi o feminizmu, ništa drugo i ne treba da očekujemo.
Povod za intervju sa rediteljkom i spisateljicom Milenom Bogavac bila je njena predstava „Crvena: samoubistvo nacije“, koja delom koristi izvode iz teksta Katarine Đorđević „U Beogradu skoro polovina tridesetogodišnjakinja nema dete“. Taj tekst je objavljen decembra prošle godine. Kako predstavu nisam gledala, ne mogu se njome ni baviti; tekst Katarine Đorđević sam čitala. Po rečima novinarke Politike taj tekst navodi „puke statističke podatke“. Naslov ipak fokus stavlja na žene određenih godina u glavnom gradu, a podnaslov dodaje – „Produženo školovanje i hedonistički obrazac življenja dovode do demografskog pada“.
Intervju je Katarina Đorđević iskoristila da još jednom sebe predstavi kao žrtvu nečega što sada naziva „žensko-ženski rat“. Oslanjajući se na besmislene esencijalizme poput „žene su prirodne saveznice – mi delimo istu psihologiju, istu biologiju, a neretko iste poglede na svet“, ona najobičnije kritike, koje svako ko objavljuje u javnom prostoru može da očekuje, proglašava za objavu rata. Žao mi je što ću razočarati novinarku Politike, ali takav rat se ne vodi.
Priča o žensko-ženskom ratu, ženskoj psihologiji i biologiji kao i slika koju naslov teksta proizvodi, još jednom otkriva da novinarka nije upoznata sa temom kojom se bavi. Izazivanje sukoba među ženama (i potlačenima) jedno je od osnovnih sredstava kojima patrijarhalno društvo osigurava da pozicije moći ostanu neugrožene. Tu čuvarke patrijarhata igraju glavnu ulogu. One su zadužene da nezadovoljstvo izazvano patrijarhalnim poretkom preusmeravaju ka ženama koje se bore protiv njega. Na primer, pišući o fiktivnom žensko-ženskom ratu izazvanom od strane feministkinja.
U potrazi za muškarcima žrtvama patrijarhata, Katarina Đorđević je mogla da se podseti teme o kojoj je pisala pre samo dve nedelje. Izvesni N.S. godinu dana je bezuspešno pokušavao da pronađe posao kao vaspitač u predškolskoj ustanovi. Nakon trideset prijava imao je samo neformalno objašnjenje da posao neće dobiti zato što je muškarac. Svakome ko je zainteresovan za teme patrijarhata ili feminizma i ima pristup bazičnim tekstovima na tu temu, jasno je da je N.S. odbijen zbog ukorenjenog patrijarhalnog uverenja da su žene zadužene za čuvanje dece i generalno gledano za poslove koji uključuju brigu o drugima. Ne samo da su zadužene za to, već da je to upisano u njihovoj psihologiji i biologiji. Međutim, i kod tako očiglednog primera patrijarhata tekst Katarine Đorđević je naslovljen „Vaspitač na udaru ženskog šovinizma“.
Postavimo sada mi pitanje Katarini Đorđević. Kada je ona podržala neku ženu, feministkinju, domaću ili inostranu, time što se potrudila da sa razumevanjem pročita njen tekst?
Peščanik, 29.10.2015.
Radne žene, 31.10.2015.