Pravnica odgovara

Mlin za orahe-Marija Korac (za CESTA PITANJA)

FOTO: Marija Korać

ČLANSTVO U SINDIKATU
1. Članica sam sindikata (odnosno izvršnog odbora Sindikata), što ne odgovara mom poslodavcu. Kada mi daje radne zadatke on mi ostavlja vrlo kratke rokove očekujući da neću uraditi posao što bi bio povod da mi da otkaz zbog povrede radne obaveze. Znam da je stvarni razlog taj što sam poslodavcu, kao predstavnica sindikata, više puta ukazivala na probleme u firmi. Kako da se zaštitim od ovakvog ponašanja?

Odgovor
Sindikalna prava i slobode, zajemčene su pre svega međunarodnim pravom, (konvencijama MOR-a) koje je potpisala naša zemlja kao i našim Ustavom i domaćim zakonodavstvom. U konkretnom slučaju, poslodavac mora da se uzdrži od bilo kakve vrste pritiska odnosno diskriminacije zato što ste vi članica Izvršnog odbora sindikata u preduzeću.
Zabrana diskriminacije zbog članstva u sindikatu regulisana je članom 18 Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014).
Isti član zakona zabranjuje i diskriminaciju lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama ili neko drugo lično svojstvo.
Diskriminacija je zabranjena i u odnosu na uslove rada i druga prava iz radnog odnosa (
(Zakon o radu, čl. 20, st.1 tačka 2) .
U smislu navedenog, ukoliko eventualno dobijete otkaz ugovora o radu zbog navodne povrede radne obaveze, a Vi smatrate da niste učinili povredu radne obavezu i da je u pitanju revanšizam poslodavca zbog Vaše sindikalne aktivnosti, zaštitu prava možete da zatražite putem:
– Suda (podnošenjem tužbe)
– Inspekcije rada (zahtevom za inspekcijskim nadzorom)
– Poverenika za zaštitu ravnopravnosti (podnošenjem pritužbe)

U slučaju da spor završi na sudu onda je na poslodavcu da dokazuje da nije bilo ponašanja koje predstavlja diskriminaciju.

ZAPOŠLJAVANJE I DISKRIMINACIJA
2. Javila sam se na oglas za posao. Na razgovoru, prvo pitanje je bilo da li imam decu i kog su uzrasta. Čim sam rekla da imaju 5 i 2 godine, odmah su me odbili, jer ne žele nikog sa malom decom. Pokušala sam da objasnim da neću koristiti bolovanje i da imam pomoć oko čuvanja dece i u slučaju bolesti …… O kvalifikacijama i radnim sposobnostima koje imam, nisu me ni pitali. Šta da radim?

Odgovor:
Po svemu sudeći, u pitanju je diskriminacija pri zapošljavanju što je vrlo česta pojava. Prema različitim istraživanjima u poslednjih 10 godina žene u fertilnom periodu su najčešće žrtve diskriminacije. To se najčešće i dešava prilikom zapošljavanja. Ili na način kako ste vi naveli ili ako poslodavac i zaposli mlađu ženu, onda je to u najvećem broju slučajeva na određeno vreme kako bi sa njima mogli da raskinu ugovor (ne produže ugovor) ako ostanu trudne, odnosno kada se vrate sa porodiljskog odsustva.
U slučajevima kada posumnjate da ste žrtva diskriminacije, kao u ovom konkretnom primeru zbog činjenica koje navodite (pitanja o bračnom statusu, porodici) a koje nisu od važnosti za poziciju na koju ste konkurisali, obratite se Inspekciji rada, kancelariji u vašem okrugu. Takođe, možete se obratiti i Povereniku za zaštitu ravnopravnosti (podnošenjem pritužbe)
Osim na uslove zapošljavanja i izbor kandidata za određeni posao zabrana diskriminacije odnosi se još i na uslove rada i sva prava iz radnog odnosa; obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje; napredovanje na poslu i otkaz ugovora o radu.
Zabrana diskriminacije regulisana je Zakonom o radu (čl.18 i 20.)

RASPOREĐIVANJE U SKLADU SA STEČENOM STRUČNOM SPREMOM
3. Zaposlen sam u jednoj državnoj firmi već 13 godina. Zaposlio sam se sa srednjom stručnom spremom (SSS) i sa tom spremom imam i Ugovor o radu. Uz rad sam (kao i priličan broj mojih koleginica i kolega) završio i fakultet. Dokaz (uverenje) o visokoj stručnoj spremi (VSS) sam predao u kadrovsku službu pre tri godine. Međutim, od tada do danas niko do nadležnih nije mi ponudio promenu radnog mesta koje bi bilo u skladu sa smojim sadašnjim stepenom obrazovanja iako sam ih molio da me premeste. Poslodavac se pravda da nema potrebe za mojim raspoređivanjem na poslove za koje se traži VSS jer ni po sistematizaciji nema za to mogućnosti. Istovremeno, rukovodstvo firme zapošljava nove ljude sa VSS, kao i članove stranaka, bez obzira na stručnu spremu ili one koji imaju dobre veze. Šta da radim i kome da se obratim zbog te nepravde?

Odgovor:
Na osnovu opisa situacije u kojoj se nalazite – vi ste žrtva diskriminacije. I to posredne. Poslodavac ne sme da zanemari da ste u međuvremenu, uz rad, stekli viši stepen obrazovanja od onog sa kojim ste zasnovali radni odnos. Dužnost je poslodavca da vas prvom prilikom nakon što ste doneli dokaz o stečenoj VSS rasporedi na novo radno mesto koje odgovara stručnoj spremi i ako za to postoje uslovi propisani sistematizacijom radnih mesta, odnosno slobodna pozicija koja odgovara vašoj stručnoj spremi. Pošto u vašem preduzeću to nije slučaj jer navodite da se stalno zapošljavaju novi ljudi i to bez obzira na stručnu spremu – očito je da se radi o posrednoj diskriminaciji. Odnosno, pravnički rečeno, o prividu načela ravnopravnosti i zabrani diskriminacije. Vas je poslodavac stavio u neravnopravan položaj što predstavlja bitnu karaktieristiku diskriminacije. On vas ne raspoređuje na novi posao, u skladu sa stručnom spremom koju ste u međuvremenu stekli, a u isto vreme zapošljava nove ljude sa VSS, dakle stavlja vas u neravnopravan položaj u odnosu na osobe koje imaju istu stručnu spremu kao i vi.
Iz svih tih razloga možete se obratiti:
– Inspekciji rada (kancelariji nadležnoj za vaš administrativni okrug)
– Povereniku za zaštitu ravnopravnosti (podnošenjem pritužbe)
a u krajnjem slučaju možete podneti u tužbu sudu.
Dokazivanje diskriminacije, odnosno nepostojanja iste u vašem slučaju bi se zasnivalo na utvrđivanju stvarne potrebe poslodavca za zapošljavanjem novih ljudi i izbegavanjem da vas rasporedi na radno mesto u skladu sa vašom stručnom spremom, odnosno na dokazivanju da je poslodavac zloupotrebio svoje diskreciono pravo u vezi sa organizovanjem posla i procesa rada.

Zabrana diskriminacije u odnosu na napredovanje na poslu regulisana je članom 20, st.1 tačka 4, Zakona o radu.

SPORAZUMNI OTKAZ
4. Po povratku sa porodiljskog odsustva poslodavac me primorava da zaključimo sporazumni prekid radnog odnosa. Da li moram da potpišem ovakav otkaz?

Odgovor:
Poslodavac ima pravo da vam ponudi sporazumni raskid radnog odnosa, a na vama je da odlučite hoćete li ili ne prihvatiti da potpišete, kolokvijanlno rečeno- sporazumni otkaz.

Članom 177. Zakona o radu regulisano je da radni odnos može da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog. Sporazum o prestanku radnog odnosa zaključuje se u pisanoj formi. Inicijativa za sporazumni prestanak radnog odnosa može da usledi kako od zaposlenog tako i od poslodavca.
U konkretnom slučaju, kako je stvarni inicijator potpisivanja sporazuma Vaš poslodavac, na Vama, kao zaposlenoj je da odlučite da li ćete prihvatiti sporazumni prestanak radnog odnosa ili ćete odbiti potpisivanje istog, obzirom da ste, praktično, primorani da zaključite sporazumni prestanak radnog odnosa.
Ovakvo ponašanje poslodavca prema Vama kao zaposlenoj koja se vratila sa porodiljskog odsustva predstavlja diskriminaciju u odnosu na druge zaposlene kod istog poslodavca, iz razloga jer je poslodavac mišljenja da ćete često odsustvovati sa rada zbog korišćenja bolovanja radi deteta, manje ćete biti skoncentrisana u obavljanju svojih poslova ……..
Ukoliko odbijete potpisivanje sporazuma o prestanku radnog odnosa (jer to nije stvarna zajednička volja obe ugovorne strane – zaposlene i poslodavca) nakon toga, kao posledica, poslodavac počne da vas šikanira i uskraćuje vam zakonom garantovana prava, obratite se inspekciji rada koja je nadležna da reaguje po vašoj prijavi.
S druge strane, ako potpišete sporazum, isti se može pobijati samo pred nadležnim sudom. Sporazum o prestanku radnog odnosa se može pobijati u sudskom postupku iz razloga zbog kojih se može pobijati i ugovor – zbog mana u volji, ali i zbog moguće povrede propisa o prestanku radnog odnosa. Zaključeni sporazum o prestanku radnog odnosa ne bi predstavljao proizvod zajedničke volje Vašeg poslodavca i Vas kao zaposlene, koja je izražena slobodno, jasno, nedvosmisleno i bez mana već naprotiv, da je prinudno zaključen zbog čega bi prestanak radnog odnosa bio nezakonit (član 191. Zakona o radu u vezi sa Zakonom o obligacionim odnosima)
Ukoliko smatrate da ste diskriminisani usled navedenog postupanja poslodavca, možete da se obratite:
– Inspekciji rada (zahtevom za inspekcijskim nadzorom)
– Povereniku za zaštitu ravnopravnosti (podnošenjem pritužbe)
– Sudu (podnošenjem tužbe)

SVEDOČENJE NA SUDU
5. Pozvan sam od suda, kao svedok, da dam izjavu u radnom sporu koji vodi moj bivši kolega protiv našeg poslodavca zato što je dobio otkaz. Poslodavac me je pozvao i u “četiri oka” mi je sugerisao “dobronamerno” da imam u vidu da je veoma veliki broj nezaposlenih, da je teško naći posao ….. Shvatio sam da mi sugeriše ili da ne svedočim ili da dam izjavu koja ne bi njega teretila. Znam da se moram odazvati pozivu suda ali se bojim da ću ostati bez posla. Ne znam šta da radim?

Odgovor:
Pritisak poslodavca na vas ukazuje da kod poslodavca naverovatnije postoji strah od vašeg svedočenja na sudu, odnosno strah da će sud utvrditi njegovu krivicu u sporu protiv vašeg kolege ukoliko vi na sudu budete govorili ono što ste videli i što znate. Verovatno znajući da je postupao protivzakonito poslodavac sada pokušava da vas zaplaši i utiče na vas da na sudu date izjavu koja ga ne bi teretila u sporu protiv vašeg kolege. Na vama je da odlučite kako ćete postupiti. Ukoliko se vaša izjava na sudu “ne dopadne” poslodavcu a pogotovu ako sud utvrdi njegovu krivicu, može se dogoditi da dobijete otkaz ugovora o radu zbog nekog formalnog razloga, navodne povrede radne obaveze, nepoštovanja radne discipline i sl. Ako ste ubeđeni da niste krivi i da je otkaz posledica revanšizma poslodavca zbog vašeg svedočenja na sudu bićete u poziciji kao i vaš kolega: da tražite zaštitu svojih prava u institucijama, odnosno putem:
– Suda (podnošenjem tužbe)
– Inspekcije rada (zahtevom za inspekcijskim nadzorom)
– Poverenika za zaštitu ravnopravnosti (podnošenjem pritužbe)

Osnov za vaše obraćanje institucijama je član 18. Zakona o radu koji reguliše zabranu diskriminacije po svim osnovama kao i član 20 (st.1 tačka 5) istog zakona kojim je regulisana zabrana diskriminacije u odnosu na otkaz ugovora o radu.

Autor: S.T.R.I.K.E.

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on TumblrShare on RedditShare on StumbleUponEmail this to someone