U fabrici „Zastava oružje“, žene su u manjini. Ima ih tek blizu 37%. Kao sekretarka Sindikalne organizacije, Katarina Jakovljević profesionalno se bavi organizovanjem rada sindikata u fabrici već pet godina. Završila je studije sociologije na Univerzitetu u Beogradu. U okviru sindikalne organizacije koju vodi Katarina, radi i Sekcija žena. Rezultati rada pokazuju da sindikalno organizovanje žena ne mora biti svedeno isključivo na borbu za radna prava, već da sindikat može biti i prostor za pokretanje tema od značaja za rodnu ravnopravnost žena, ali i za društvene akcije bitne za lokalnu, ali i širu zajednicu. Učešće radnica Zastava oružje u akcijama protiv nasilja nad ženama, humanitarni rad, saradnja sa društvenim organizacijama i slične aktivnosti razlikuju sindikalnu organizaciju ove fabrike od velike većine sindikalnih kolektiva i pružaju dobar primer sindikalnog delovanja.
Koliko sindikat brine o informisanju svojih članova?
„Periodično izdajemo novine „Oružari“, u okviru fabrike imamo radio stanicu, a sve informacije koje su važne za naše članove i širu javnost plasiramo putem sajta www.oruzari.org i naše fejzbuk stranice. Naravno, kao članica Sindikalne organizacije koja je godinama protestnim aktivnostima branila pravo na rad i na taj način sačuvala fabriku koja je od velikog značaja za Srbiju, učestvovala sam u svim protestima i taj delokrug rada mogla bih svrstati među nabitnije delove mog profesionalnog rada u Sindikatu.
Moj radni angažman pre profesionalnog aktiviranja u Sindikatu odnosio se na stručno osposobljavanje invalidnih lica u okviru Zaštitne radionice „Zrak“ u fabrici Zastava oružje. Naime, 2003. godine je u fabrici bilo zaposleno oko 450 invalidnih lica i moj posao, kao sociološkinje, bio je da izradim program obuke i pružanja podrške u osposobljavanju za poslove koji su prilagođeni zdravstvenom stanju invalidnih lica.
Sa pozicije na kojoj ste, kako vidite stanje u privredi Kragujevca? Koliko je ljudi bez posla, a posebno, koliko je radno aktivnih žena nezaposleno?
Kada je reč o privredi u Kragujevcu situacija se gotovo svakodnevno pogoršava, i u trenutku kada objavite ovaj razgovor verovatno će biti još i lošija. Naime, u ovom trenutku, krajem januara 2015. a prema zvaničnim podacima 33,6% ili više od jedne trećine radno aktivnog stanovništva se nalazi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Među njima su žene u većini. Blizu 60%. od ukupnog broja nezaposlenih su – žene. Izvesno je da će broj nezaposlenih biti uvećan vrlo brzo i to za oko par stotina radnika preduzeća Zastava kamioni, Metal sistemi i drugih preduzeća čiji su se radnici nedavno izjašnjavali za odlazak iz preduzeća uz otpremnine.
Pored toga, svedoci smo gašenja preduzeća, a zabrinjavaju i sve prisutniji natpisi o mogućem odlasku Fijata iz Kragujevca. Sve to dodatno opterećuje i unosi nemir kod većeg dela građana i građanki Kragujevca. Strahujemo i od najavljenog otpuštanja u javnom sektoru, a mere štednje koje se sprovode, a koje su obuhvatile čak i penzionere, nagoveštavaju da će doći (ili je već došlo) i do pada standarda građana, smanjenja kupovne moći, što se onda negativno održava na ukupno stanje privrede u našem gradu, odnosno i na zaposlene u toj privredi.
S obzirom na to da nema ni novih investicija – zaista se ne naziru rešenja koja bi doprinela da se obezbede uslovi za život koji neće biti opterećen svakodnevnom borbom za preživljavanje. Prosečna potrošačka korpa se, iz ove prespektive, posmatra kao nedostižan san. Naravno, površan pogled na „život u gradu“ običnom posmatraču ne ukazuje na to da sve veći broj građana Kragujevca nema sredstva ni za najosnovnije potrebe, ali je ta slika samo odraz sve veće raslojenosti stanovništva pri čemu raste broj siromašnih…
Kako je organizovana i šta radi Ženska sekcija sindikata?
U poslednjih nekoliko godina je sve primetniji i sve glasniji tzv. ženski aktivizam, a naša Sekcija žena, koja postoji već desetak godina, možda tek sada poprima obrise jedne prave grupacije žena koje su spremne da se bore za svoja prava, da iskažu nezadovoljstvo i zahtevaju promene. U fabrici Zastava oružje od 1944 radnika i radnica 531 su žene, što čini 36,6 % od ukupnog broja zaposlenih. Od toga su njih 92.8% članice Samostalnog sindikata (krovna sindnikalna organizacija je SSSS). Operativno telo je Aktiv žena koje se dogovara, donosi odluke i učestvuje u pripremanju aktivnosti i organizovanju žena u fabrici. Timski rad i razumevanje su preduslov za uspeh. To je i moja preporuka svima koji žele da ostvare dobre rezultate u sferi sindikalizma.
Naš prvi zadatak je bio pre svega da približimo članicama našeg sindikata ideju o neophodnosti našeg zajedničkog delovanja, da ukažemo na statistiku koja jasno pokazuje ne samo da je došlo do porasta rodno zasnovanog nasilja, često i sa smrtnim ishodom, već i na činjenicu da se žene sve više suočavaju sa diskrimacijom na radnom mestu. Takođe, promovisanje osnovnih postulata rodne ravnopravnosti predstavlja deo naše svakodnevne prakse, u ličnim kontaktima ili putem društvenih mreža.
Pokazuje se da naše članice vrlo brzo prihvataju sve ideje Aktiva žena, podržavaju ih a sve češće i same predlažu buduće aktivnosti. To je posebno zadovoljstvo a istovremeno i potvrda našeg prethodnog rada na edukaciji članstva što sve zajedno uliva sigurnost da će i mlade generacije naći način da nastave našu današnju borbu za ženska prava. Nadamo i se da će kao krajnji rezultat ovog što danas radimo doprineti da jednoga dana država bude i u pravom smislu reči država u kojoj se poštuju sva ljudska prava, uz odsustvo diskriminacije bilo koje vrste. Naravno, kroz rad Sekcije žena podstičemo članice Sindikata da budu aktivne i uključe se u rad organa Sindikata, pogotovu što je to još uvek prostor u kome muškarci dominiraju.
Kao primer naših zajedničkih akcija navešću nekoliko njih koje su izazvale posebno interesovanje javnosti i ocenjene kao vrlo uspešne:
25.novembar 2013.god. – Obeležavanje međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama. Tom prilikom je našim članicama podeljeno više stotina pamfleta u kojima se od države Srbije tražilo da izmeni definiciju krivičnog dela- silovanje. Takođe, pružili smo podršku primeni Konvencije Saveta Evrope za sprečavanje nasilja nad ženama u porodici, a u okviru regionalne kampanje „Potpisujem“ koja se sprovodi u zemljama regiona;
- 25.novembar 2014.god. – Kako bi se naše članice upoznale sa organizacijama koje se na teritoriji Kragujevca bave pružanjem podrške ženama žrtvama nasilja podelili smo flajere na kojima su se nalazili brojevi telefona NVO „Oaza sigurnosti“ i NVO „Alternativni krug“;
- 14.februar 2014.god. – pridružile smo se globalnoj svetskoj akciji koja se sprovodi u oko 200 zemalja sveta, „One Billion Rising“ – Milijarda ustaje i pleše za pravdu za žene žrtve nasilja…Cilj ove akcije je pružanje podrške ženama koje su preživele muško nasilje, skretanje pažnje javnosti i ukazivanje na to da je nasilje nad ženama zločin;
- 8.mart 2014.god. – povodom Međunarodnog dana žena organizovale smo uličnu akciju pod nazivom „Aposlutno fantastična! Izbori se! Budi jaka!”, pri čemu su građankama deljeni bedževi sa ovim afimativnim porukama, kao i flajeri u kojima smo ukazale na sve prisutniju pojavu diskriminacije žena na radnom mestu;
- maj 2014.god. – u sklopu akcije „Žena ženi“ prikupile smo 160 humanitarnih paketa koje smo predale ženama iz poplavljenog područja opštine Paraćin;
- septembar 2014.god – Sekcija žena se priključila Inicijativi Akademije ženskog liderstva i 50 nevladinih organizacija i više od 60 uglednih pojedinaca „Hoćemo institucije rodne ravnopravnosti! Ispunite obećanje!“ čiji je zahtev upućen Vladi Srbije da ponovo osnuje Kancelariju za rodnu ravnopravnost.
Ističem veoma dobre rezultate ostvarene u prošloj godini. Podrška članica našeg Sindikata bila je iskrena, saradnja direktna i otvorena, a kroz zajedničke akcije uspostavile smo posebno značajan odnos poverenja i međusobnog uvažavanja.
Kakva je pozicija žena u firmama gde su one manjina, kao što je to u fabrici Zastava oružje?
S obzirom na samu prirodu delatnosti kao i vrstu i težinu poslova koji se obavljaju u fabrici Zastava oružje može se reći da broj zaposlenih žena i nije mali. Ili drugačije rečeno, to je dobrim delom rezultat poštovanja antidiskriminacionih standarda tako da pri zapošljavanju novih kadrova nije bilo diskriminacije prema polu.
Poslovi koji zahtevaju veću fizičku snagu ili neka specijalna znanja, rad na ugroženim radnim mestima ili tzv. turnus smene koje traju po 12 sati su poslovi na kojima se ne angažuju žene. S druge strane, od 531 zaposlene žene, njih 229 je u direktnom radu, na normiranim poslovima, 114 na poslovima koji su u vezi sa proizvodnim procesom, a njih 188 u fabričkoj službi.
Jedan od većih problema sa kojima se suočavaju žene koje rade u proizvodnji su uslovi rada u proizvodnim halama, rad na mašinama od kojih su neke stare i više od 50 godina. Biti manjina u Zastavi znači stalno se boriti za svoje mesto, ponekad i na uštrb privatnog života, znači stalno dokazivanje da žene mogu isto kao muškarci, a možda i bolje. Učenje, koje ponekad podrazumeva i „krađu zanata“ donosi i rezultate.
Teško je praviti paralelu sa drugim preduzećima, organizacijama u kojima žene čine većinu, i gde su odnosi koji postoje sasvim različiti, ali ono što nas razlikuje sigurno jeste kontinuirano razvijanje osobina borbenosti i nepopustljivosti, uz insistiranje na poštovanju naših prava koja se ponekad zanemaruju ili krše. Žene se u Zastavi u minimalnom procentu nalaze na rukovodećim mestima, skoro na svim pozicijama koje su rukovodeće, što istovremeno nosi i određenu vrstu moći, nalaze se – muškarci. Ta činjenica predstavlja i veliku mogućnost da dođe do nerazumevanja između radnica i šefova, na primer kada je reč o načinu na koji šefovi tumače prava i obaveze, a ponekad taj nesporazum proizađe iz ljudske potrebe i očekivanja radnica da šefovi pokažu saosećanje i uvažavanje žena, kao ličnosti koje rade u Zastavi.
Na koje oblike diskriminacije ste najčešće nailazili? Da li su žene spremne da o tome govore? Jesu li u strahu?
Zbog stalnog prisustva i snažnog uticaja Sindikata, u preduzeću Zastava oružje stepen diskriminacije prema ženama je u maloj meri prisutan, ali povremeno se ipak dešavaju različite neželjene pojave koje zahtevaju brzu reakciju, kao i kažnjavanje počinioca. U odnosu na period od pre desetak i više godina danas ređe dolazi do različitih vrsta uslovljavanja radnica od strane šefova. Sve je manje i narušenih međuljudskih odnosa snažnijeg intenziteta koji, kao takvi, ugrožavaju profesionalan položaj radnice zbog čega ona mora tražiti zaštitu
Jedan od nedavnih primera se dogodio u proizvodnji kada je rukovodilac uputio nepristojan i neprimeren gest radnici, šta više došlo je i do fizičkog kontakta. To je kod radnice izazvalo osećaj poniženosti, ali i straha da će izgubiti posao. Slučaj je okončan tako što je rukovodilac kažnjen i prebačen na drugo radno mesto. To je bila vrlo jasna poruka i svima ostalima da ne zloupotrebljavaju položaj ili da sa pozicije moći na bilo koji način ne zlostavljaju ili diskriminišu žene.
U preduzeću Zastava oružje u 2014. godini prijavljen je samo jedan slučaj mobinga i taj slučaj je rešen medijacijom. Radnice raspoređene na ista radna mesta kao i muškarci ostvaruju istu zaradu, sem u delu ostvarivanja norme kada su muškarci u prednosti, zbog fizičkih predispozicija. Međutim, to se ne može dovesti u vezu sa diskriminacijom jer je uslovljeno samo fizičkom spremnošću. U pojedinim delovima preduzeća, naročito u proizvodnim, periodično dolazi do pojave neprimerenog odnosa prema radnicama, ali su u ovom trenutku to samo izolovani slučajevi.
Na koji način ste pomagali ženama koje su bile diskriminisane (po bilo kom osnovu) ili zlostavljane (mobingovane)?
Sindikat je prva adresa na koju se naše članice obrate kada imaju problem koji ne mogu same da reše. Činjenica da se žena nalazi na mestu sekretara sindikata olakšava proces rešavanja problema. Žene su mnogo slobodnije, lakše im je da se ženi obrate jer ona ih, kao žena, bolje razume, a imaju i puno poverenje u našu sindikalnu organzaciju jer znaju da će ih sindikat uvek zaštiti kad god su žrtve bilo koje nepravde.
U proces rešavanja problema se uključuju svi u „lancu komande“, i do sada je svaka situacija pokušaja diskriminacije ili naznaka da postoje elementi mobinga rešena u korist članice koja je ispričala problem sa kojim se suočava. Stičem utisak da naše članice, žene u fabrici Zastava oružje svakog dana postaju sve svesnije svojih prava i da se oštro suprotstavljaju svakom pokušaju da im se ta prava umanje. To je za mene veliko zadovoljstvo. To je većim delom rezultat razvijanja i unapređivanja rada Sekcije žena, uspostavljanja čvrstih i prijateljskih odnosa među nama što svaku od nas, ponaosob, a i zajedno, kao grupu, čini jačima.
Da li Ženska sekcija sindikata, koju vi vodite, sarađuje sa lokalnom zajednicom, bilo lokalnim vlastima ili nevladinim sektorom?
Saradnja sa nevladinim sektorom (NVO) odvija se na dva nivoa: sa organizacijama koje deluju na teritoriji grada Kragujevca, a to su „Oaza sigurnosti“ i „Alternativni krug“, koje se aktivno uključuju u pružanje podrške ženama, žrtvama nasilja. Upravo su to organizacije koje su inicirale i formiranje Sigurne ženske kuće koja postoji u Kragujevcu, a koja je sada u nadležnosti lokalne samouprave.
Drugi nivo saradnje je sa organizacijom Autonomni ženski centar, uz čiju podršku je realizovano nekoliko zajedničkih akcija i koje su omogućile da Sekcija žena Zastava oružje izađe izvan okvira fabrike, na čemu sam im posebno zahvalna. Ta saradnja se nastavlja i dalje i unapređuje. Očekujem da ćemo zajedno uspeti da ostvarimo pozitivne promene i tako postignemo ciljeve koji su nam zajednički, a to su bolji položaj žena u Srbiji, poštovanje njihovog dostojanstva i život bez nasilja.
Radne žene, 20.3.2015.