U Subotici je u četvrtak, 28. maja 2015. u prostoru Otvorenog univeziteta održan okrugli sto “Žene, tranzicija, diskriminacija” o položaju žena- sezonskih radnica. Događaj je organizovala grupa S.T.R.I.K.E. (Novi Sad) u saradnji sa udruženjem Solidarnost (Subotica) i aktivistkinjama Ženske sekcije Zrenjanskog socijalnog foruma (ZSF).
Cilj okruglog stola je bio da se na osnovu ličnih iskustava radnica Milice Lupšor i Vesne Đorđević pokrene rasprava o diskriminaciji žena na radu kao i o korelaciji između procesa tranzicije, promenama u radnom zakonodavstvu i sve prisutnijeg trenda opšteg sužavanja prava zaposlenih. Cilj okruglog stola „Žene, tranzicija, diskriminacija“je bio i da ponudi odgovore na pitanja o mogućnostima samoorganizovanja žena u zaštiti svojih radnih prava, izlaznim strategijama iz sfere najamnih radnica i šansama za samozapošljavanje.
Rasprava je otvorena projekcijom dokumentarnog filma “Obrani berači”, autorke i rediteljke Milice Lupšor u produkciji ZSF. Tema filma je rad nadničarki i nadničara, kao vid diskriminacije posebno raširene u Vojvodini čije su žrtve u najvećoj meri žene.
Obespravljeni i poniženi
Milica Lupšor je prisutne upoznala sa ličnim iskustvom diskriminacije i drugim oblicima kršenja radnog prava i ženskih ljudskih prava koja je iskusila kao sezonska radnica. Među sezonskim poljoprivrednim radnicima dominiraju žene koje su prinuđene (jer nemaju nikakvih drugih prihoda) da prihvataju poslove koji su po načinu organizacije, uslovima rada i dnevnicama ponižavajući. Otvoreno tlačenje od strane poslodavaca i izostanak organizovane i otvorene pobune radnica/ka omogućava opšta beda koja tera ljude da rade za bilo koju dnevnicu, jer ako neće oni na njihova mesta može doći armija nezaposlenih i očajnih ljudi. Problem sezonskih radnica/ka povezan je i sa nezakonitim radnjama u vezi sa nekim odredbama ugovora o povremenim i privremenim poslovima gde poslodavci da bi umanjili troškove doprinosa i poreza na dohodak traže osobe do 26 godina i posao sklapaju sa omladinskim i studentskim zadrugama. Da bi dobili posao mnogi sezonski radnici/radnice koriste pozajmljene lične karte osoba do 26 godina. Nedavni smrtni slučajevi među sezonskim radnicima i nemogućnost porodica da dobiju zakonski utemeljenu odšetu tek je skrenula pažnju ispekcije rada na ovu grupu nevidljivih i obespravljenih ljudi. Među njima su i žene od sedamdeset godina (i više) kojima je to jedini izvor prihoda.
“Manje produktivne” radnice – obeležene trakama oko ruke
Vesna Đorđević je upozorila na poniženja i tlačenja žena unutar privatnih firmi. One su tu često tretirane kao nižerazredni zaposleni samo zato što su žene, a zna se za slučajeve da su u periodima menstruacije bile obeležene trakama koje su značile „da su manje produktivne“. Situacije bezrazložnog novčanog kažnjavanja zaposlenih, rad bez radnog vremena, neplaćeni prekovremeni sati, otpuštanja u slučaju pozivanja na poštovanje prava iz rada, konstantan mobing… samo su registar svakodnevnog poniženja i obespravljenosti mnogih radnica i radnika danas u Srbiji.
Uprkos situaciji da svaka pobuna radnica/ka znači otpuštanje i nemogućnost bilo kakvog drugog zaposlenja Milica Lupšor i Vesna Đorđević su u okviru ZSF-a (ranije u okviru UG Ravnopravnost, Zrenjanin) osnovale Sekciju žena sa ciljem da se bore za zaštitu prava zaposlenih i otpuštenih radnica. Za sada su uspele da formiraju grupe samopomoći i da započnu formiranje mreže ovih organizacija. Njihovo svedočenje u Subotici je takođe deo tog plana.
Profit je u fokusu, a ne ljudi
Prisutni učesnici/učesnice okruglog stola (među kojima su izrazito dominirale osobe preko pedeset godina /većina muškarci) su upozorili na situaciju da su se mnogi pozvani radnici/radnice bojali da dođu na ovaj događaj jer se samo njihovo prisustvo može tumačiti kao pobuna te mogu imati neprijatnosti ili čak neke druge sankcije.
Diskusija koja je zatim započeta pokazala je da većina prisutnih (šokirani onim što su videli), nije čula i znala za probleme sezonskih radnica/ka i da film kao i lično svedočenje žena treba da bude put kojim će javnost prisiliti nadležne institucije i organe države da počnu da reaguju. Diskusija se vodila u vezi sa predlogom promene radnog zakonodavstva i uključivanja Nacionalne službe za zapošljavanje u rešavanje problema sezonskog rada , ali je istovremeno postavljeno pitanje svrhe donošenja bilo kog zakona kada se postojeći ne poštuju, nego se čak ustanovljava dugoročna praksa njihovog obesmišljavanja. S tim u vezi je sistemski problem koji profit, a ne ljudsko biće stavlja u fokus svake privredne i socijalne aktivnosti. Za mnoge prisutne ovi problemi su posledica visokokorumpiranosti društva i partokratskog sistema vlasti zatvorenog (medijski, finansijski, kroz privilegije i kontrolu moći) u sopstvene okvire bez dodira za opštim interesom svih stanovnika/stanovnica Srbije.
Strah i samo strah
Postavljeno je i pitanje otpora diskriminaciji i opštem tlačenju radnica/ka jer ispostavilo se velika većina ne želi da svedoči pod imenom i prezimenom jer su svi svesni da će uslediti odmazda za pobunu. Ovakvoj situaciji, po mišljenju jednog broja prisutnih, pogoduje i sindikalna scena Srbije jer u konkretnom slučaju, ni jedan sindikat nije pružio pomoć sezonskim radnicama/radnicima. Indirektno je nametnuta tema novog definisanja termina radnik/radnica uključivanjem u korpus zaposlenih i nezaposlenih, povremeno zaposlenih muškaraca i žena.
Među prisutnima je postavljeno pitanje svrhe mnogih institucija/poverenika za zaštitu ljudskih prava i ravnopravnosti jer s jedne strane imamo realnu situaciju kršenja ženskih ljudskih i radnih prava, a sa druge strane nema fomalne žalbe (iz straha od odmazde), te nema odgovarajuće reakcije.
Zaključci su išli u dva pravca. Kratkoročno gledano predloženo je osnivanje ženskih sekcija u gradovima gde to bude moguće, njihovo povezivanje i rad na edukaciji žena u vezi sa zaštitom od mobinga, disriminacije i kršenja prava žena. Dugoročni zaključci su se ticali stalne dileme u vezi sa promenom sistema koji generiše tlačenje, siromaštvo, beznađe i ubrzano sužavanje prava iz oblasti rada. Za jedan broj učesnika radi se o reformama društveno-političkog sistema koje bi uključile sve društvene aktere kako bi se izgradilo društvo bez ovako surovih suprotnosti. Za druge, nespremnost vladajuće političko-finansijske oligarhije da otvori dijalog o intresu svih stanovnica/ka Srbije neminovno vodi do zaoštavanja suprotnosti koja može kulminirati eksplozijom nezadovoljstva potlačene većine.
Autorka: Gordana Stojaković
Okrugli sto “Žene, tranzicija, diskriminacija” realizovan je u okviru projekta “Osnaživanje žena na tržštu rada” finansiranog od strane Ministarstva za spoljne poslove Republike Slovenije, Međunarodna razvojna saradnja.