FOTO: Alenka Bratulović
Na zaprepašćenje dobrog dela javnosti (”dobrog” ne vrednosno nego količinski), ministar vojni je, zbog neprimerenog obraćanja novinarki, izbačen iz vlade. I to je lepa vest. Mislim, to što je izbačen, ne to što su se ostali zaprepastili.
A zašto su se zaprepastili? Prvo, zato što ne mogu da veruju da je ministar tako drakonski kažnjen zbog jedne ”obične” pošalice. Zatim ih je zaprepastilo saznanje da je ta pošalica shvaćena kao uvreda. Jer, zašto, zaboga, kad nije rekao da mrzi žene, nego naprotiv – da ih voli?! Posebno novinarke. A naročito one koje lako kleknu.
Branioci lika i dela, i to ovog konkretnog dela, u odbranu uvode i krunski dokaz – da je ministar poznat po svom domaćinskom odnosu prema novinarima. Evo, pa on je odmah po stupanju na dužnost organizovao posebnu prostoriju u kojoj novinari mogu da se osveže. Ne, nije im postavio tuš-kabine niti išta slično, kao što biste možda pomislili na osnovu poslednjeg incidenta, nego im je organizovao – posluženje.
I zasta, zašto je sad jedna lascivna opaska toliki problem, a nikome nije smetao predsednikov treći (”po srpski”) poljubac koji je na silu (i na ivici međudržavnog incidenta) prilepio Hrvatskoj predsednici? To nije izazvalo ni zgražavanje ni traženje ostavke, a žena, pa još i predsednica, je bila i fizički ugrožena – lepo smo videli koliko ju je stisnuo za mišicu dok se otimala. A tad je bilo samo potuljenog smejuljenja (hi-hi, e nek joj je pokazao), a sad – odmah smena i ostavka!?
Razlika je izgleda u tome što se predsednik države sam odbranio rekavši da je njegovo siledžijsko ponašanje zapravo – tradicija. U Srbiji se ljubimo tri puta i nek se otima ko hoće, ali on će raditi na očuvanju i prikazivanju naših običaja.
Jer to kod nas prolazi. Dovoljno je da ispred sebe stavite neku od floskula kao što su ”domaćinsko ponašanje”, ”porodične vrednosti”, ”tradicija”, ”nacionalni identitet”, pa da vas svi poštuju i da vas niko ne pita šta zapravo pod tim podrazumevate. A zaista, šta su tačno te porodične vrednosti oko kojih se uzbudimo pred svaku Paradu ponosa ili pred mogućnošću da bi nam neko mogao zakonom zabraniti da bijemo decu?
Priča o porodičnim vrednostima obično se iscrpi kod heteroseksualnog braka tako da izgleda da je najveća briga zaštitara te institucije – ko će onda u istopolnom braku biti glava kuće? A naročito ako su u pitanju žene – pa neće valjda žena da odlučuje?!
Isto je i kad se govori o deci – cela priča o porodičnim vrednostima se vrti oko toga da li će nam ukinuti prava koja nam kao roditeljima pripadaju. Pravo na ”ja te rodila – ja te ubila” i ostala prava iz vlasničkog lista. Jer je normalno da se smatraš vlasnikom onog za čiju si dobrobit zadužen (bila to porodica ili država svejedno). Pa, zaboga mi i nasilju u porodici tepamo: ”porodično nasilje”. Porodično? Kao porodični izlet, porodična slava, porodično okupljanje?
I šta će biti sa svim tim vrednostima, srpskim svetinjama takoreći, sad kad je čak i jednom ministru zvanično uskraćeno pravo da se ponaša običajno, domaćinski? Evo, lepo ne znam, zatreće nas ta Evropska unija.
Dkis.si, 10.12.2015.
Radne žene, 21.12.2015.