Žene u poslovnom svetu: put do vodećih pozicija

Grant Thornton je objavio izveštaj koji mapira društvene, kulturološke i institucionalne prepreke koje stoje na putu poslovnog napretka žena uz precizne podatke i preporuke kako olakšati napredovanje žena. Polazeći od intervjua sa 5404 ispitanika/ca u 35 ekonomija i 20 razgovora sa visokim poslovnim liderima i liderkama, u izveštaju se zaključuje da je napredovanje žena ograničeno brojnim faktorima, od ukorenjenih društvenih normi i rodnih predrasuda do roditeljstva i zastarelih poslovnih praksi.
Rodna jednakost na vodećim pozicijama u poslovnom svetu u poslednjoj deceniji pokazuje neznatan porast, sa 19% žena na visokim pozicijama 2004. na sadašnjih 22%. Skoro trećina poslovnih grana nema žene u seniorskim vodećim timovima, iako ovaj broj beleži opadanje u poslednje tri godine za 6%.
Prvih deset mesta na listi zemalja sa najvećim brojem žena na vodećim pozicijama zauzimaju: Rusija, Gruzija, Poljska, Latvija, Estonija, Litva, Francuska, Armenija, Švedska i Južnoafrička Republika. Na vrhu lestivice je Rusija, sa 40% žena na visokim pozicijama a prate je pet drugih zemalja iz Istočne Evrope sa ukupno 35%. Ovaj relativni uspeh se pripisuje istorijskim, kulturnim i demografskim karakteristikama. Sovjetski Savez je uveo žene u nove grane industrije propagirajući, u vreme komunizma, “jednake mogućnosti” i ravnopravnost rodova. Barbara Stoking, predsednica Marej Edvards koledža na Kembridžu kaže: “Ravnopravnost u obrazovanju je bila veoma važna u komunističko doba. Mi imamo puno istočnoevropskih studentkinja matematike i inžinjeringa što je mnogo manje uobičajeno za devojke iz Velike Britanije”. Osim toga, Rusija ima oko 120 žena na svakih 100 muškaraca što je delimično uzrokovano velikim brojem poginulih za vreme Drugog svetskog rata kao i većom smrtnošću muškaraca.

Evropska Unija beleži značajan progres sa 26% žena na visokim pozicijama, 9% više nego u 2004. godini. Španija, Francuska (obe su uvele zakonske propise) i Švedska ostvarile su najveći napredak. Ipak, i u ovim zemljama procenat poslovnih sektora u kojima uopšte nema žena ostaje nepromenjen. Mali napredak beleži Velika Britanija, sa 18% na 22%, dok je Nemačka najviše nazadovala, sa 16% na 14%. Iako je Evropski parlament glasao za zakon o obaveznim kvotama, još uvek ne postoji dovoljna podrška od strane nacionalnih parlamenata da se uvede kao evropski zakon.
Poslednji na listi je Japan sa 8% žena na vodećim pozicijama, isto kao i 2004. godine. Pretposlednje mesto zauzima Nemačka a iznad nje su Indija, Brazil, Argentina, Bocvana, Holandija, Novi Zeland, Indonezija, Nigerija.

Udeo žena varira od sektora do sektora. Žene su prezastupljene u servisnim sektorima kao što su obrazovanje, zdravstvo i ugostiteljstvo, dok muški liderski timovi preovladavaju u tradicionalno muškim zanimanjima kao što su proizvodnja, građevinarstvo, promet, rudarstvo, trgovina nekretninama i IT. Na primer, u zdravstvu i obrazovanju na visokim pozicijama je zaposleno 41% žena, a u građevini i svetu nekretnina tek 18%.

U istraživanju je definisano četiri faktora koji onemogućavaju napredovanje žena: veći raspon roditeljskih i porodičnih dužnosti od muškaraca, rodni stereotipi, različiti tipovi umrežavanja i građenja karijere.

Pritisak odgajanja dece kao otežavajuća okolnost u napredovanju žena na vodeće pozicije često se doživljava kao kliše, ali same žene još uvek navode roditeljstvo kao glavnu prepreku za napredovanje (28% žena).

Žene na visokim vodećim položajima su mnogo češće (74%) radile kao niže osoblje u svojim trenutnim kompanijama i tek postepeno su se penjale na lestvici vodećih pozicija, za razliku od muškaraca koji se u većoj meri odmah zapošljavaju na visoke pozicije (60%). Najčešće upravljačko radno mesto za žene je direktorka ljudskih resursa. Na toj poziciji je 29% žena, dok je na poziciji izvršnih direktorki samo 9% . Žene apliciraju na određeno radno mesto samo kada u potpunosti zadovoljavaju tražene kriterije, dok muškarci imaju više samopouzdanja i odlučuju se na taj korak i kada samo polovično zadovoljavaju uslove.

Muškarci neguju neformalna druženja izvan radnog vremena, dok su žene, zbog nedostatka vremena prisiljene da za druženje koriste pauze za ručak i društvene mreže. Ženama se greške u poslu teže opraštaju a njihov rad, kao i njihov spoljašnji izgled izloženi su većoj kritici.

Grant Thornton izveštaj donosi preporuke za društvo, vladu, poslovni sektor i same žene koje bi mogle olakšati napredovanje žena na poslovnom planu. Društvo mora da se pobrine za otklanjanje dvostrukih standarda koji ograničavaju žene, prekid stigmatizacije muškaraca koji učestvuju u nezi dece i osavremenjavanje zastarelih modela menadžerskih modela Na vladama je da olakšaju podeljeno roditeljsko odsustvo, da uvedu mandatne kvote za žene u upravnim odborima, kao i da urede zakonodavstvo i potrebnu infrastrukturu. Poslovni sektor se mora obavezati da aktivno pruži podršku napredovanju žena, kao i da redizajnira vodeće pozicije i investira u mentorske i sponzorske programe. Same žene moraju da se zauzmu za proširenje zadataka i da podstaknu svoje kompanije da se uhvate u koštac sa rodnim predrasudama.

Izvori: Grantthornton.global i Voxfeminae.net

Prevela i priredila Irena Vujčić Pavlović

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on TumblrShare on RedditShare on StumbleUponEmail this to someone