FOTO: Nina Pernat
Izveštaj o napretku i setu održivih razvojnih ciljeva UN navodi da trenutna ekonomska politika i diskriminacijski zakoni i stavovi dovode do lošeg položaja žena širom sveta, i u bogatim i u siromašnim zemljama. Samo polovina žena preko 15 godina starosti čini radnu snagu u poređenju sa tri četvrtine muškaraca. U siromašnijim zemljama, 75% žena je zaposleno u neformalnim sektorima, kao što je rad kod kuće i na poslovima koji nisu uređeni međunarodnim zakonima o radu što ih dodatno izlaže nasilju i izrabljivanju.
Uprkos značajnom napretku u savladavanju prepreka ka jednakim mogućnostima za žene i muškarce i zakonodavnim regulativama koje podržavaju pravo žena na rad, promene u nekim zemljama nisu dovoljno duboke. Oko 77 zemalja još uvek ograničava vrstu posla kojim žene mogu da se bave, kao što je noćni rad ili rad na građevini. Najmanje 80 zemalja, uključujući Francusku, Nemačku, Švajcarsku, Meksiko i Južnu Afriku nemaju zakonodavstvo koje propisuje istu platu za isti rad. U toku svog životnog veka, žene u Francuskoj i Švedskoj mogu očekivati da će zaraditi 31% manje od muškaraca, u Nemačkoj 49% a u Turskoj čak 75% manje.
Izračunato je da žene u gotovo svim zemljama rade više sati dnevno nego muškarci a žene u proseku rade dva i po puta više neplaćenih i kućnih poslova nego muškarci. Dok je ekonomska kriza 2008. godine podjednako uticala na živote i muškaraca i žena, mere javne štednje su mnogo više pogodile žene. Paradoksalno, u nekim zemljama je kriza uzrokovala smanjenje rodnog jaza, ali ne u smislu porasta plata žena, već pada plata muškaraca. Zato se ne može govoriti o pozitivnom trendu na polju rodne ravnopravnosti.
U izveštaju se takođe navodi da je seksualno uznemiravanje na radnom mestu još uvek realnost za hiljade žena. Najmanje 34 zemlje nemaju ili ne primenjuju zakone koji takvo ponašanje sankcionišu. 75% žena na menadžerskim i drugim visokim pozicijama u EU, navode da su iskusile neki oblik seksualnog uznemiravanja na radnom mestu. Skoro sve zemlje daju plaćeno porodiljsko odsustvo, ali se samo 63 zemlje pridržavaju preporuka Međunarodne organizacije rada o minimalno 14 sedmica plaćenog odsustva. U kasnijem životnom dobu, žene će češće živeti u siromaštvu i teže će dobiti penziju pošto je priroda njihovih poslova takva da je manja mogućnost da uštede novac i ulažu u penzione fondove.
Izveštaj apeluje na vlade da pooštre zakone kako bi zaštitile žene na radnom mestu. Da bi se poboljšao ekonomski položaj žena i da bi imale više slobodnog vremena, nepohodne su dobro organizovane i finansirane socijalne službe, dostupno zdravstveno osiguranje i briga o deci i veći pristup vodi i sanitarijama.
Izvršna direktorka UN Women, Mlambo-Ngcuka smatra da ne treba samo tražiti dodatni novac, već iskoristiti i postojeće fondove za podršku ženama, plaćanje minimalnih zarada ili investiranje u dostupnu i pristojnu brigu o deci. Poželjno je i da što veći broj žena dođe na pozicije koje im omogućavaju donošenje odluka.
Barbara Loti, programska voditeljka ženskog fonda Mama Cash, kaže: “Izveštaj stalno navodi da su društvene norme odgovorne za lošiji društveno-ekonomski položaj žena na tržištu rada. Čak i u zemljama gde postoji zakonska formalna jednakost, vrsta poslova koje žene obavljaju je podcenjena u poređenu sa muškim poslovima i to dovodi do rodnog jaza.”
Izvor: The Guardian.com
Prevela i priredila: Irena Vujčić Pavlović